Tue09222020

Poslednja izmena:09:09:10 AM

Back KULTURA MUZIKA Jasminka Stančul: Muziciranje kao ljubav, radost i jedinstven kvalitet

Jasminka Stančul: Muziciranje kao ljubav, radost i jedinstven kvalitet

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 3
  • Sledeća

Drugog dana Novosadskih muzičkih svečanosti, 25. aprila u Svečanoj sali gradske kuće nastupio je VIENNA BRAHMS TRIO (Austrija). Uz violinistu Borisa Kušnira (Boris Kuschnir) i violončelistu Orfea Mandozija (Orfei Mandozzi), nastupila je umetnica
Jasminka STANČUL, klavir, svojevremeno student Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja nakon pobede na Internacionalnom pijanističkom konkursu “Betoven” (1989), živi i stvara u Beču.

Na repertoaru su bila dela: Chausson-a, Brahms-a, Mendelssohn-a.
Jasminka Stančul spada u red najistaknutijih umetnika koji su stasavali na novosadskom kulturnom nasleđu.
Ona je nakon AUNS, nastavila studije na Muzičkom konzervatorijumu u Beču (klasa Noel Flores), i Ženevi kod čuvene Marije Tipo. U toku svoje izvanredne karijere svirala je s Bečkim simfoničarima, Salcburškom kameratom, orkestrom „Mocarteum“ i „Brukner“ iz Linca, „Hajdn“ iz Bolcana, Praškim simfonijskim orketrom, Nemačkom državnom filharmonijom iz Rajnland - Pfalca, Filharmonijom iz Esena, Nirnberškim filharmoničarima, Slovačkom filharmonijom (s kojom je pod dirigentskim vođstvom Aleksandera Rahbarija snimila svih pet Betovenovih klavirskih koncerata), Slovačkom i Varšavskom filharmonijom, Zagrebačkom i Sanktpeterburškom filharmonijom, Pariskim orkestrom, zatim orkestrima Luksemburške filharmonije, i Fondacije „Gulbenkijan“, Pitsburškim simfonijskim orkestrom...
Nastupala je pod dirigentskim vođstvom najpoznatijih dirigenata poput Aleksejeva, Fiša, Grafa, Horvata, Kuna, Luizija, Mazela, Rasilainena, Salonena, Zanderlinga, Štajna.
Njena uspešna karijera započela je na Prvom internacionalnom pijanističkom takmičenju u Epinalu u Francuskoj, na kojem je prošla u finale, ali „vatreno krštenje“ doživela je na Takmičenju jugoslovenskih muzičkih umetnika u Zagrebu, na kojem je osvojila prvu nagradu, koja posle pobede Ive Pogorelića, deset godina ranije, nije dodeljivana. Potom je 1989. godine na takmičenju u Beču osvojila prvu nagradu, a u finalu je svirala u prepunoj sali Muzikferajna sa orkestrom. Te godine druga i treća nisu dodeljene.
-Pred svako izlaženje na scenu srećna sam što imam priliku da podelim nešto svoje sa publikom. Tu je uvek prisutan i osećaj da treba sebe da potvrdim, i da pokažem šta ja to mogu. Od deset koncerata koje odsviram, za jedan mogu da kažem: „Vau, ovo su sada bili anđeli sa mnom!“ - priznaje umetnica.
Otkriće kamerne mzike desilo se na konzervatorijumu u Ženevi kada je kao deo ispita dobila zadatak da prati kolegu saksofonistu. Kada su počele probe sve više joj se svidelo pa je iz te saradnje proizišao jedan studentski trio, a kasnije je bilo i kvarteta i kvinteta, jer „ako se muzika doživljava na pravi način, onda je to jedan jedini način, i ne znam šta od toga ima lepše“
Od te, za nju u svakom smislu prelomne 1989. godine, nastupa sa Bečkim gudačkim kvartetom, čiji je prvi violinista Verner Hink, nekada koncertmajstor Bečke filharmonije, sarađuje sa austrijskim violinistom Kristijanom Altenburger, odnedavno i sa francuskim violinistom Žerarom Kosea, a na predstojećem junskom koncertu „Brams tria“ u Beču, u Dvoržakovom klavirskom kvintetu, pridružiće im se i violinista Nikolaj Znajder i violista Juri Bašmet. U Bečkom triu, Jasminka Stančul je od pre šest godina, kada je zamenila njihovog dotadašnjeg pijanistu, a svoje mesto učvrstila već posle nedelju dana i izvođenja Betovenovog trostrukog koncerta sa orkestrom u Dablinu, koji je bio više nego uspešan.
Na 34. NOMUS-u, na koncertu nazvanom “Bečki šarm”, VIENNA BRAHMS TRIO izveo je delo Šosona (E.Chausson), koje je za nju bilo otkrovenje, jer je delo koje se skoro uopšte ne čuje u svetu. Pored raritetnih dela, i radovanja svakoj novoj partituri, Jasminka Stančul uporište i dalje nalazi u delima Betovena, Mocarta, Bramsa.
Iako joj je muziciranje sa orkestrom najdraže, potom slede kamerna muzika, pa tek onda resitali. U kamernom muziciranju je prisutna ljubav prema muzici, detalju i radu koja ih drži na okupu, jer se to „traganje odvija kroz ispoljavanje najsnažnijih vlastitih kvaliteta koje svim raspoloživim emotivnim, moralnim, psihološkim naporima utkavaju u nešto jedinstveno i zajedničko“, što su svi prisutni mogli da dožive u njihovom nastupu.

Izvor: Bilten NOMUS-a
Muzička omladina Novog Sada.


 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar