Posle četiri godine nastupio je u Novom Sadu na NOMUS-u i tom prilikom u dvo i po časovnom muziciranju oduševio prepunu Sinagogu, izveo dela Beethovena, Wagnera, Rahmanjinova, i u svom aranžmanu četvrtu verziju simfnijske poeme „Noć na golom brdu“ Modesta Musorgskog, posle čega su usledila tri bisa. Bilo bi ih još više da gro publike nije žurio na kocert „princeze džeza“ Azize Mustafe Zadeh u SNP-u.
Kemal Gekić je jedan od najistaknutijih pijanista svoje generacije(1962), čije interpretacije krasi originalnost pristupa, često provokativnost i intrigantnost, ali i u isto vreme i hrabrost i uverljivost. Studirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Jokut Mihailović. U dvadesetoj godini postaje asistent, a tri godine kasnije završava postdiplomske studije. Iste, 1985. godine na Šopenovom takmičenju počele su i kontroverze koje će nadalje pratiti ovog nekonvencionalnog, veoma ekspresivnog i tehnički perfektnog umetnika, koji slovi za najvećeg i najuzbudljivijeg savremenog pijanistu.
Ubrzo posle „bure u Varšavi“ izazvane podeljenim mišljenjima uglednih članova žiria, Kemal Gekić počinje da svira po čitavom svetu, a njegove koncerte prenose sve veće televizijske kuće. Istorija nerazumevanja žirija ponovila se i 1988. godine na Montrealskom takmičenju, koje je Gekića dovelo, po iceni žirija do polufinala, a mišljenje publike postavilo ga je na tron.
Ono što Kemala Gekića čini tako posebnim jeste njegov umetnički kredo, koji podrazumeva poznavanje svih bitnih činjenica potrebnih za rekonstrukciju orginalnih ideja u delima koja svira i moć da ih oživi pred publikom, pružajući po mnogim mišljenjma „fascinantne, beskompromisne i uvek nove interpretacije“.
Za svoje snimke na kojima su istančana i pronicljiva viđenja muzike Hendla, Mocarta, Šopena, Skrjabina i Lista, Gekić je nagrađivan u Evropi, SAD, Japanu. Njegov izvanredni kompakt disk objavljen za „Noxos“ s transkripcijama Rosinija - Lista, osvojio je „Rosetu“, nagradu muzičkog vodiča Penguin, dok se njegov tonski zapis za „JVC“ sa Transedentalnim etidama Franca Lista smatra najboljim u istoriji pijanizma.
Diskografija Kemala Gekića obuhvata 15 kompakt diskova i jedan DVD. Godine 2009. objavio je solo CD sa delima Debisija, Forea i Ravela, CD s kocertima Čajkovskog i Rahmanjihova, kao i disk sa muzikom za klavir i violončelo Gabrijela Forea. Početkom 2010, u produkciji kuće „Fama media“, objavljeno je dugo očekivano izdanje s etidama Frederika Šopena, kao i DVD sa kompletnim baladama i etidama Šopena i Lista, snimljenim na dva koncerta održana istog dana u Majamiju 2009. godine.
Put od rodnog Splita, preko Zagreba i Novog Sada, doveo je Kemala Gekića do SAD, gde živi od 1999. godine i uz pijanističku karijeru radi kao stalni profesor na Međunarodnom univerzitetu u Majamiju (Florida) i kao profesor na Muzičkoj akademiji „Musashino“ u Tokiju.
Velika popularnost na američkom tržištu poslednjih godina odvela ga je u mnoge zemlje Južne Amerike. Ovacije na koncertima u Venecueli, Gvatemali, Boliviji, svedoče o sve većoj popularnosti njegovih samosvojnih izvođenja. Pune sale na koncertima Kemala Gekića u Japanu privukle su pažnju mnogih univerziteta i konzervatorijuma širom zemlje u kojima održava brojne majstorske kurseve.
Posvećen pedagoškom radu kao i izvođačkoj karijeri, Kemal Gekić, posle ri decenije pedagoškog rada nastoji da podstakne personalnu kretivnost svojih studenata. Tek kada proces proučavanja
Kao predavač nastoji da sagleda sa strane i podstakne njihovu personalnu kreativnost, jer cilj je biti drugačiji.
-Živimo u vremenu bitno različitom od onog u kojem sam ja odrastao. Tada je „miš“ asocirao na na onog sa repom, dlakama i njuškicom, a danas prvo pomislimo na računar. Tako je i ova naša profesija značajno drugačija sada no što je bila 60-tih i 70-tih. U ovom trenutku 50 miliona samo Kineza svira klavir i svi oni čeznu da nešto znače u svetu, ili bar kod kuće. Konkurencija je ogromna. Više ne postoje ideološka niti medijska ograničenja, i ako neko ima dobar koncept, relativno lako može do publike. Koliko će to značiti u globalnom smislu, drugo je pitanje, ali današnje trenutak daje mnogo prostora da oni koji su kreativni nađu svoj put - rekao je umetnik.
Priznaje da mu je žao što se više nije posvetio kompoziciji prema kojoj gaji osećanje dečje radosti. Kompozicija sama po sebi zahteva sve. Kao i izvođačka karijera, kao i pedagošli i studijski rad. Ali, ni to sve zajedno nije nemoguće, konstatuje Kemal Gekić, čovek neverovatne energije.
Izvor: Bilten NOMUS-a
Muzička omladina Novog Sada.
