Tue09102024

Poslednja izmena:09:44:43 PM

Back KULTURA MUZIKA Rita Kinka: Na nezaustavljivom putu ka zvezdama

Rita Kinka: Na nezaustavljivom putu ka zvezdama

  • PDF

Na zatvaranju 34. NOMUS-a, Rita Kinka je uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog koncerta kojim diriguje Berislav Skenderović, izvela delo srpskog savremenog kompozitora Aleksandra Simića “Zodijak”, 12 karakternih znakova za klavir i orkestar. Delo su pratili snimci iz svemira koje je načinila NASA i koja je dala ekskluzivno pravo za njihovo korišćenje za ovu priliku. Projekat nazvan Odiseja u svemiru, kojem je Rita Kinka dala poseban ton, samo je još jedan iskorak u njenom muzičkom istraživačkom pohodu. Njenim sigurnim i nadahnutim nastupom, učinila je da ovo delo dopre do srca publike, koja je vrlo emotivno pozdravila njen nastup. Ni prvi ni poslednji put.

Rita Kinka je redovan profesor i šef Katedre za klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koju je upisala (generacija 1977/78.) zbog Svjatoslava Rihtera, kojeg je kao desetogodišnja učenica Muzičke škole u Subotici čula kako svira. Od tada više niko nije mogao da je ubedi da Rusi nisu najbolji pijanisti na svetu. Za nju je postojala samo ruska pijanistička škola, a u Novom Sadu je tada predavao profesor Evgenij Timakin, čiji je student silno želela da postane. Kada je postala student AUNS postojala su samo dva klavirska odseka, za razliku od sedam odseka danas kada Akademija obeležava 40 godina rada, a bilo je godina kada je primano i po dvadeset studenata, priseća se Rita Kinka i sa setom konstatuje da je ranije biti student Akademije bila privilegija i pomalo elitistički, da je bilo studenata iz cele Jugoslavije, pa je mali broj onih iz Vojvodine koji su mogli da upišu studije.
-Kada smo čuli da u Zagrebu svira Vladimir Aškenazi mi bismo seli na voz i otišli na njegov koncert. Danas studenti ne odlaze dovoljno na koncerte, a čuti uživo interpretaciju je veoma dragoceno iskustvo - ističe Rita Kinka.
Postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (D. Trbojević) i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (A. Valdma). Usavršavala se na „Džulijardu“ u Njujorku (klasa Đerđ Šandor), koristeći stipendiju Fondacije “Gina Bachauer” koja joj je dodeljena na Međunarodnom takmičenju “Kraljica Elizabeta” u Briselu 1987, kao „najperspektivnijem mladom umetniku“.
Rita Kinka je do danas održala preko 800 resitala, kao i nastupa s mnogobrojnim uglednim orkestrima u gotovo svim evropskim zemljama, kao i u SAD, na Tajvanu, u Japanu, Izraelu, Kanadi i Australiji.
Rita Konka je umetnik sa najvećim brojem učešća na pijanističkim takmičenjima, ali i nosilac navećeg broja nagrada: dobitnica nagrada na međunarodnim takmičenjima pijanista u: Senigaliji (1979), Verčeliju („Viotti”, 1981), Beogradu (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, 1983), Cvikauu („Schumann”, 1985), Sidneju (1985), Minhenu („ARD”, 1987), Bordou (1988, zlatna medalja), Vašingtonu (1990), Briselu („Kraljica Elizabeta”, 1991), Orleanu („Klavirska muzika 20. veka”, 1996).
Rita Kinka je prva dobitnica godišnje nagrade Evropskog parlamenta „Prix femmes d`Europe” („za ženu Evrope”), nagrade za najboljeg evropskog izvođača ozbiljne muzike, koja joj je uručena u Briselu juna 1991. godine. Nosilac je „Februarske nagrade” Grada Novog Sada za 2002. godinu.
Snimala je za radio i TV centre u više zemalja (Srbija, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, Rusija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Engleska, Grčka, Španija, Izrael, Kanada, SAD, Australija, Tajvan). Snimila je tri kompakt-diska u izdanju kuće „Digital Media Production” (Brisel) i PGP RTS, a pre toga i jedno LP izdanje.
I kao mlada pijanistkinja Rita Kinka je pokazala veliko interesovanje za savremenu muziku. To je trag koji je ostavila njena prva profesorica Marija Baš u Subotici, koja je insistirala na delima savremenih jugoslovenskih autora. Na svom reperotaru Rita Kinka danas ima: Etide Vasilija Mokranjca, dela Dejana Despića, Rastislava Kambaskovića, Hofmana, Balkanske igre Tajčevića, Koste Bobića, Isidore Žebeljan, dela vojvođanskih kompozitora: Karolja Krombholca, Slavka Šuklara, Zorana Mulića,,, I to nastoji da afirmiše kroz pedagoškui rad, shodno afinitetima njenih studenata.

Izvor: Bilten NOMUS-a
Muzička omladina Novog Sada.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com