• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

U restoranu „Mali Vrabac“ u Skadarliji, sredinom aprila, u organiizaciji novosadske TA PanaComp Zemlja Čuda, gostovala je grupa turista iz Finske, a u kulturnom delu večeri nastupilo je Akademsko kulturno umetničko društvo „Lola“ sa spletom igara i pesama iz naše zemlje.

Gospodin Dobroslav Bročić, asistent umetničkog direktoraVelimira Agovskog u AKUD „Lola“, nekada Omladinskog kulturno umetničkog društva „Ivo lola Ribar“, nastup ansambla u ovom boemskom restoranu, kao i svaki nastup bilo kog renomiranog KUD-a, ocenio je izuzetno dragocenim, jer kroz mladost, igru i pesmu i narodne nošnje možemo na najlepši mogući način da prezentujemo strancima deo naše bogate nacionalne baštine.
Međutim, folklorni ansambli iako nezvanični ambasadori naše zemlje, nemaju niti odgovarajući tretman, niti mesto u društvu koje im pripada. Gospodin Bročić o tome kaže:
-Na žalost, mogu da konstatujem, pošto sam od 1975. godine u svetu folklora, sledeće godine punih 40 godina, ni u ranijem vremenu ni danas, nismo tretirani kao ambasadori naše zemlje, iako mi to bezpogovorno radimo i sigurno to radimo uspešno. Ali, ono što je za nas najveća satisfakcija je da su u renomirana kulturna društva, kao što je AKUD „Lola“, uključena deca koja, iz iskustva znamo, završavaju fakultete, postaju dobri roditelji i čija su deca uključena u folklor, ukratko postaju uspešni ljudi. Mi od naših članova tražimo da na polugodištu i kraju godine donesu svoje đačke knjižice, jer ih vaspitavamo u duhu akademizma, da kao članovi akademskog kulturnog društva, moraju postići određen nivo kulture. Ta deca nisu prepuštena sama sebi, nisu na ulici, ne rade ružne stvari, ali se to kod nas slabo tretira. Još i danas se folklor smatra nečim „seljačkim“. U i vreme kada sam ja bio mlad, našoj deci slađe je bilo američko blato nego srpska pljeskavica. Ipak, mislim da ima pomaka na bolje, jer se folklor sve više smatra delom naše istorije, tradicije, naših korena - rekao je gospodin Bročić.
Naš sagovornik i dalje ne može da razume paradoks da se naša prebogata nematerijalna baština ceni u svetskim okvirima, a neadekvatno tretira u sopstvenom dvorištu.
-U Hrvatskoj se diljem Jadranske obale tokom sezone organizuju večernji programi u restoranima, i svaki dan se reprezentuje neki folklorni običaj, godinama unazad, bez prekida. Mi kao da se stidimo sami sebe, svojih pesama, igara, što su se te igre igrale na selu. Ali, mi imamo divnu gradsku muziku, stare igre u gradskim kostimima, igre gde su dame nosile bogato plisirane suknje i jeleke, a muškarci elegantna odela, ista ona koje su Bečlije nosile na dvoru, samo što u njima nisu igrani bečki valcer već naše igre. Očigledno je da malo poznajemo svoju tradiciju, a to je ono što je najgore.
Aktivnosti AKUD „Lola“ u eksploataciji folklora kao nacionlnog brenda, što jeste i što mora biti, su mnogobrojne. AKUD „Lola“ sedam godina neguje kontakt sa TA Top Tours i TA Oskar Tours, tako što održava jednočasovne koncerte, u svojim prostorijama za strane turiste koje dovode ove agencije, u sklopu krstarenja Dunavom. Posećenost je toliko dobra da se broj stranaca kreće od tridesetak do 180 ljudi po koncertu. Osim navedenih agencija, sarađuju sa svima po pozivu, kao što je sada bio slučaj sa TA PanaComp. U toku 2013. godine samo u prostorijama „Lole“ je održano 60 koncerata, a ove, zbog jubileja, 70 godina rada AKUD „Lola“, očekuje se i 120 koncerata, što u zemlji što u inostranstvu.