Javni prevoz putnika, javlja se početkom XVII veka u Parizu i Londonu, a Nikola Sovanž (Nocolas Sauvage) je bio prvi taksista o kojem postoji potvrda da je1640-te godine državnim organima prijavio taksiranje fijakerom sa konjskom zapregom. U Novom Sadu taksi se javlja pre Prvog svetskog rata, fijakerima i automobilima, mada je onih prvih bilo znatno više. U posleratno periodu taksi služba u Novom Sadu je obnovljena tek krajem četrdesetih godina, a jedan od prvih taksista bio je Miloš Keravica koji je taksirao od 1950 do 1991. godine. Način i tempo života uticali su na to da taksi više nije luksuz koji koriste povlašćeni, već nužna potreba svakog zaposlenog i savremenog čoveka.

-Zamislite jednu ženu ili muškarca, koji imaju dvoje male dece i koji pritom rade. Jedno dete ide u školu, drugo u vrtić, a oni moraju da stignu na vreme na posao. Bez taksija je to nemoguće, jer se njime, osim efikasnosti, rešava problem parkinga, na kojem u širem centru grada, gde je locirano gro poslovnih kompanija, u osam sati ujutru više nema slobodnog mesta.
Crveni/Red taxi je trenutno najveća firma koja se bavi prevozom putnika, i koja je svojim profesionalnim i organizovanim delovanjem uspela da izgradi pozitivan imidž u gradu Novom Sadu. Osim najveće mnogi joj pripisuju i epitet najkvalitetnije, ali tu procenu neka prave naše stranke, kaže Mile Grandić, direktor Crvenog/Red taksija, koga smo pitali šta je to što ih izdvaja od ostalih taksi službi u gradu?
-Ja bih rekao da je to prvenstveno diciplina i odgovornost taksista i prema strankama i prema poslu, jer, to je vezano jedno sa drugim. Bez profesionalizma nema kvaliteta. Da biste postigli kvalitet morate da zadovoljite sve učesnike u tom poslu. U Crvenom/Red taksiju obavljaju se permanentne edukacije vozača i kontrole, a oni koji se ne ponašaju u duhu odgovornosti, profesionalnosti, ljubaznosti, ne mogu da voze Crveni/Red taksi. Mi smo dosta ljudi lišili prava da rade u Crvenom/Red taksiju. Sada radimo na poboljšanju tehničke kontrole ponašanja vozača i isključujemo mogućnost vožnje stranaka naokolo, neljubaznost, tako što sve snimamo, a u cilju pružanja što kvalitetnijeg servisa građana.
Crveni/Red taksi je jedini taksi u gradu koji vozi i nagrađuje, što je neka vrsta zabave a ne lutrije, da se ljudi samo ne voze, već da očekuju i neki dobitak. Svaka tri meseca sprovodi se „crvena igra“ sa nagradama: televizorima, skuterima, letovanjima, zimovanjima, uglavnom porodičnim negradama. Pravo učešća u igri imaju stranke koje se najviše voze Crvenim/Red taksijem, a naša želja je da ih obradujemo, ali i da ih vežemo za sebe - naglasio je gospodin Grandić.
Crveni/Red taksi je ukuljučen i u humanitarne akcije: pruža pomoć poplavljenim područjima (obezbedio je prevoz humanitarne pomoći iz prostorija FTN-a do mesta gde je bila potrebna, i svi taksisti, radnici Crvenog/Red taksija javili su se da pomognu), pomaže decu obolelu od raka, solidarišući se sa njihovim roditeljima.
Gospodin Mile Gradnić zadovoljno ističe pomoć sportu i sportistima.
-Mi ne tražimo povratak tih sredstava, tražimo samo zadovoljstvo te omladine, njihov uspeh i lično napredovanje, da imamo dobru i zdravu omladinu. Najviše ulažemo u stoni tenis jer nismo toliko moćni da možemo da ulažemo u neke „veće“ sportove, koji su mnogo skuplji, a zadovoljni smo jer vidimo rezultate. Poslednje dve godine, kako pomažemo STK Radnički iz Novog Sada, ekipa je napredovala dve lige i borila se za titulu državnog prvaka. STK Radnički nikada pre nije bio ni u play off-u. Ono što je važno da su igrači, ali i njihovi roditelji, zadovoljni našom brigom, jer smo povezali naš prevoz sa njihovim terminima treninga, da se ni jedno dete posle napornog treninga ne vraća kući preške ili autobusom.
Osećam veliko zadovoljstvo kada uđem u salu punu dece. Čuje se graja, tu se radi, tu su treneri. I kada pratite jedno dete i vidite kako napreduje, delite sa njim to zadovoljstvo i radost kada nešto osvoje, mada je titula samo njihova - kaže Mile Grandić.
Kultura jednog savremenog grada odgleda se u radu i organizaciji gradskih službi. Sve službe bi morale biti u funkciji, prvenstveno građana tog grada. Od taksi službe, njene funkcionalnosti, organizovanosti i konkretno njenih vozila, zavise i prve predstave koje stranci stiču o nama. Kao svojevrsni ambasadori, taksi vozila bi uvek morala da budu čista, uredna, sa ljubaznim vozačima, jer kakvo mišljenje stranke ponesu iz taksija, takvo mišljenje će uglavnom imati i o samom gradu i o zemlji koju su posetili.