Karo Horvata iz Bačkog Petrovca, proizvođača kulena, zatičemo na 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu Privredne komore Beograda, kako posetiocima nudi da probaju, degusiraju, ovaj petrovački specijalitet. I dok seda da razgovara sa novinarskom ekipom, ne ispušta nož i kulen iz ruke, seckajući nam kulen, kao da želi da svako od nas oseti bar deo njegovog truda i ovog slovačkog brenda u Srbiji. Pitam ga kako je zadovoljan reputacijom Petrovačkog kulena?

-Ja sam jako zadovoljan. Koristim svaku priliku da odem na značajnije manifestacije, a ovu na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ne propuštam. Sajam nije prodajnog, već degustacionog karaktera, a za mene je satisfakcija kada vidim zadovoljstvo na licima ljudi koji su probali moj kulen. Idem stalno sa Privrednom komorom Beograda i na taj način stalno dolaze nove mušterije, koje se interesuju za kulen.
*Petrovački kulen je jedan od brendova Srbije. Šta je tajna u tom kulenu?
-Svako od nas hvali svoj proizvod od svinjskog mesa u formi kulena. Mi u Bačkom Petrovcu ga pravimo na svoj način, Lemeški kulen se pravi na njihov način, šidski na drugi, banatski... I ma koliko svi mi pričali da je to nešto sasvim drugačije, posebno, u suštini je isto, možda u obliku, formi. Tajne nema. Za svaki kulen potreban je kavlitetan materijal i kvalitetna obrada. Pravi se bez aditiva i konzervansa, samo dodavanjem ljute domaće paprike i soli. Kvalitetno mora da bude sušenje i čuvanje, možda je ono i najvažnije. Važno je da se čuva 5 do 6 meseci, ne da se suši u pušnici pa da se stavi u zamrzivač, to ne valja. Treba da bude na promaji, u hladnoj prostoriji, 5 od 6 meseci i to je onda kvalitetan kulen.
*Da li bi mogla da bude još veća prodaja i dalje razvijanje tog dela poljoprivrede?
-Imam utisak da svake godine imam manjak kulena. Imam mini farmu svinja, imam manjak tovljenika, manjak prasadi, a potražnja je svake godine veća. Ne znam da li je to zbog nastupa na sajmovima , ali ja sam u Petrovcu najveći po proizvodnji svinja i prasadi. Sada sam povećao za 10 krmača, pa imam trenutno 25, pa idem na 35.
*Šta bi trebalo dodatno uraditi da petrovački kulen dospe i na neko strano tržište?
-Dažbina je mnogo, na sve strane. Treba prvo osnovati i prijaviti firmu, pa onda komercijalizovati proizvodnju, uložiti pare u kupovinu svinja, napraviti kulen, pa čekati šest meseci da može da se pusti u prodaju, što je dug period. Onda problemi sa naplatom. Stoga radim onoliko koliko procenim da su moje mogućnosti i da potražuje tržište. Razmišljam da ukoliko bi komercijalizovao proizvodnju, onda to ne bi bilo to, možda roba ne bi bila tako tražena kao sada, kada imam poljoprivredno gazdinstvo i proizvodim kao samostalan proizvođač.
*Osim kulena, da li radite i druge proizvode
-Pravim i čvarke, a ove godine sam dobio za slaninu dobio srebrnu, a za kulen zlatnu medalju Novosadskog sajma. Pravim i šunke i pripremao sam se za „Šunka fest“, imam 15 šunki, i imam veliku šunku od nerasta, ali čujem da Šunka fest neće biti održan.
*Koliko ljudi u Bačkom Petrovcu pravi kulen i da li ima neke šanse za udruživanje proizvođača
-Gotovo svako domaćinstvo pravi kulen za svoje potrebe. Udruživanje je bilo, ali je problem bila velika članarina, pa sam rešio da samostalno pravim, izlažem i da se takmičim sa svojom robom.
*Gde plasirate svoje proizvode?
-Po sajmovima, u Bogradu, Novom Sadu, najčešće kupci dolaze kod mene na kućnu adresa, a dešava se sve češće da kulen šaljem u Nemačku. Moj kulen se našao i u Kini i Japanu, po celom svetu. Na pijaciu ne izlazim. Zainteresovani za kupovinu kulena mogu da mi se jave na telefon 063/8932386, da dođu kod mene u Bački Petrovac u moju, ja je zovem „etno sobu“, gde ja to pravim, da prisustvuju pravljenju, naravno, i da se posluže sa kulenom, kao i svim specijalitetima koje proizvodim. Za stalne mušterije odradim i specijalne narudžbine.
*Da li praktikujete saradnju sa turistički agencijama ili organizacijama da Vam dovode goste za svinjokolj?
-Voleo bih da se proširim u tom pravcu. Pravio sam već sa TO Bečki Petrovac slične aranžmane. Otvoren sam za saradnju sa svim TO koje se odazovu, da napravim svinjokolj i da se služi kulen, kobasica, ili bilo šta od domaćih proizvoda.
*Kada je i kako najbolje jesti Petrovački kulen?
-Najbolje ga je jesti kada kulen sazri, posle 5 do 6 meseci. Onda je najbolji za degustaciju. Uz to dobro idu i rakija i vino i pivo, paradajz i nešto kiselo, ali može i sam. Ja ga volim samog sa friškim hlebom. Najbolje je u dobrom društvu, među prijateljima i komšijama. To mi u Petrovcu na mom poljoprivrednom gazdinstvu često praktikujemo i kada smo u kampanji, a i onako, radi druženja, jer volim da čujem i njihovo mišljenje. Iskreno, želeo bih da se sa ovom proizvodnjom još malo raširim, ali ne mnogo. Onda to neće imati takvu draž. Meni je dovoljno da preko godine napravim 2 tone za goste koji vole i žele da probaju ovaj petrovački specijalitet – izjavio je Karo Horvat i pozvao novinare i sve zainteresovane da ovog vikenda dođu u Bački Petrovac na Festival kulena i da uživaju u bogatoj ponudi slovačke kuhinje.