Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back PRIVREDA PREDSTAVLJAMO Farmerima neophodna nova mehanizacija, ali i bolja obuka

Farmerima neophodna nova mehanizacija, ali i bolja obuka

  • PDF

Bezbednost rukovaoca poljoprivrednih mašina u saobraćaju, bila je glavna tema stručnog skupa pod nazivom "Unapređenje nivoa bezbednosti učešća poljoprivrednih mašina u saobraćaju", održanog 21. maja 2014. godine, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji je organizovalo Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, između ostalog i zbog toga što je lane gotovo svaki deseti od ukupno 650 poginulih na putevima u Srbiji, bio izazivač sudara, a smrtno je stradalo čak 27 traktorista. Statistički podaci ne postoje za one koji su stradali na njivama.

Prisustvo generalnog sekretara Udruženja, Đorđa Miškovića, iskoristili smo za razgovor na ovu i druge aktuelne teme u ovoj oblasti.
-Naša dominantna delatost je poljoprivredna mehanizacija. Udurženje je osnovano pre 6 godina sa 10 članica osnivača, kao neprofitna organizacija. U međuvremenu je broj narastao na 18. Postoje određeni kriterijumi: samo ovlašćeni zastupnici, sa prometom preko 2 miliona dinara, sa servisnom mrežom, i originalnim rezervnim delovima, odgovorne firme, mogu biti članice udruženja.
*Na koji način nova poljoprivredna mehanizacija doprinosi bezbednosti u saobraćaju?
-Nove mašine, pogotovo one pogonske, koje učestvuju u saobraćaju zajedno sa priključnim mašinama bez obzira da li dolaze sa istočnih ili zapadnih tržišta, moraju da zadovoljavaju naše uslove. To se sve evidentira kroz sertifikat o homologaciji i u skladu sa našim propisima, a kada se radi o mašinama koje dolaze iz zemalja EU, one imaju i OECD sertifikat. Osim toga što te mašine imaju najsavremenije uređaje za prevenciju nemilih događaja, pouzdane kočione sisteme, pouzdana svetla, signalizaciju za određene manevre u saobraćaju, jako je bitna i obuka rukovalaca. Po našem zakonu svako uputstvo mora da bude prevedeno na jezik gde se mašina isporučuje, nije problem da se osim zvaničnih jezika prevede i na mađarski, slovački, rumunski, i druge jezike gde to kupac zahteva, sve u cilju prejudiciranja nemilih događaja na putevima gde mašine učestvuju i kao izazivači i kao učesnici.
*Presek mašina koje su se pojavile na Sajmu i gde smo mi tu u nabavci?
-Sajam je rezultat kretanja na svetskom tržištu poljoprivredne mehanizacije i modeli koji su novoizloženi su uglavnom oni koje smo videli u Hanoveru, na Sajmu agrotehnike. Nova mehanizacija ide u pravcu veće produktivnosti, bolje ergonomije, primene informatike u funkciji upravljanja i smanjenja troškova kod mnogih poljoprivrednih mašina, a mi se nadamo da će nam to sve biti mnogo bliže od 1. januara 2015. godine kada ćemo imati prava da koristimo pretpristupne fondove EU. Trenutno je za mnoge to samo želja, ali kada donacije budu i bespovratna sredstva do 30 do 50%, onaj srednji situirani seljak, kome je prvenstveno ova mehanizacija i namenjena da je koristi, mislim da će za njega biti mnogo dostupnije.
*Znamo da nam je mehanizacija zastarela, da to utiče i na produktivnost i na troškove. Da li ima naznake da će možda i neka srpska poljoprivredna mehanizacija da se uključi u ovu ponudu?
-Mehanizacija na imanjima i gazdinstvima je stara oko 18 godina, a kada je reč o zadrugama i pravnim licima, to je oko 13 godina. Postoji precizna statistika koju je zabeležio Zavod za statistiku i popis poljoprivredne mehanizacije po kategorijama, ali ono što je realno planirati to je za ovu godinu do 3.000 traktora, i do 100 žetvenih kombajna, što nas svrstava u prosek od prethodne tri godine. Te cifre, naravno treba da se popunu na oko 5.000 traktora i oko 200 žetvenih kombajna kada počnemo da koristimo predpristupne fondove.
Među našim članicama imamo i dve članice izvoznice: to su „Agropanonka“ i „Agrovojvodina mehanizacija“. Oni se bave sklapanjem traktora Belarus i kineskih traktora YTO i postepeno ubacuju domaće komponenete. Svi mi bi želeli da proradi IMT, voleli bi smo da postoji Zmaj, pa da dovodimo potencijalne investitore, međutim, sve to treba privesti realnosti i videti da su zbog niza drugih problema, uključujući i politički rizik i rizik nacionalne valute, ove firme tu gde jesu. Mi radimo na tome da se strani investitori privuku i da zaživi proizvodnja, bez obzira da li je to traktor, kombajn ili priključna mašina, nama je potrebno strani kapital i partnerstvo sa njima.
*S obzirom na stanje u našoj poljoprivredu, finansijsku (ne)moć, postoje li neke pogodnosti i šta se konkretno čini za naše poljoprivrednike pri nabavci poljoprivrednih mašina?
-Mi pozdravljamo mere Vlade i prvu meru subvencionisanih kredita, po najmanjim mogućim kamatama, a takođe postoje i Garancijski fond, Fondovi za razvoj poljoprivrede regiona i na nivou republike, i sve zajedno to rezultira nekom vrstom pomoći. Međutim, ona nije podjednako dostupna svima i ne može svako na nju da računa. Samo kreditno sposobni mogu da je dobiju, a takvih je limitiran broj.
*Čuli smo da je vaše udruženje doniralo određenu svotu novca za pomoć ugroženima u poplavama. O čemu se radi?
-Ne možemo zapostaviti ovaj momenat jer Srbija od petka nije ista zemlja kada smo planirali u kalendaru održavanje Sajma, i mi saosećamo sa svima koji su žrtve u poplavljenim područjima. Prva dva dana Sajma, osamnaest članica udruženja je sakupilo milion i po dinara, što će po instrukcijama Vlade Republike Srbije biti uplaćeno na određene račune. To će biti jednokratna pomoć pošto ćemo do kraja godine u nekoliko navrata od preostalih sredstava na računu to ponoviti – naglasio je Đorđe Mišković.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar