Trideset godina alfa i omegu Turijske (ili Turinske) kobasicijade, Miroslav Medurić Čika, sa svojim pajtašima Turincima pravi kobasicu bez ikakvih aditiva, samo so, biber, beli luk i paprika i naravno, kvalitetno meso.

Predsednik udruženja “Turijska kobasicijada” Miroslav Medurić Čika bio je prisutan i na 81. Međunarodnom poljoprivednom sajmu u Novom Sadu. U Master centru je Turijska kobasicijada, zajedno sa Salašom porodice Tatić iz Turije i "Hunting Lodge Turija", imala prezentaciju, a uglavnom ih posetioci Sajma mogu naći na štandu Topagrara, gde su angažovani da peku kobasicu.
-Kobasicijada i na Sajmu deli kobasicu i ko kod dođe na Topagrar dobije kobasicu da proba. To je jedan humanitarni gest Turinaca, ali i opštine Srbobran, akcija u kojoj nam opština umnogome pomaže da promovišemo našu manifestaciju - kaže Miroslav Medurić, koji već tri decenije vodi dobro uigran tim sa usavršenim humanitarnim modelom, pozitivnim vibracijama, deleći ih drugima, ali ih i prima. Ovaj tim se upravo vratio iz Sremske Mitrovice gde je odneo donaciju od 100 kg kobasica, 180 litara vode i 60 -70 kg hleba. Isto tako pomogli su i za vreme poplava u Jaša Tomiću u maju 2005. godine, i uvek su tu kada zatreba, pogotovo, što je Turijska kobasicijada privredno – turistička manifestacija sa humanitarnim predznakom. Svake godine prikupljaju se sredstva za pomoć onima kojima je te godine pomoć najpotrebnija. Tako je jedna fešta i zabava pravljenja najduže kobasice zapravo humanitarna akcija za prikupljanje pomoći ugroženima.
-Ja u životu nisam ni od kog ništa dobio, osim simboličnih poklona koje cenim i poštujem. Sve što imam stvorili smo moja porodica, moja supruga Zorka i ja. Ali, imam takvo srce da volim da pomažem drugima, a kako ja tako i poveći tim koji stoji uz mene. Moje geslo je da „svima treba pomoći, neko će nam nekad pomoći“. I to se desilo. Na 30. Kobasicijadi imali smo pomoć opštine Srbobran, pomogao nam je jedan gospodin iz Italije, ušli smo u Ginisovu knjigu rekorda. Napravili smo kobasicu dugu 3.000 metara, prečnika 397 cm. Za mene je veliki uspeh što sam dobio Oktobarsku nagradu, ušao u Ginisovu knjigu rekorda - to treba doživeti. To je nešto veliko za mene što nisam ni očekivao, ali je važno i za selo, jer da nije Kobasicijade ko zna da li bi se znalo za Turiju - iskren je gospodin Medurić.
Jedna od najvećih i najstarijih gastronomskih manifestacija, Turijska kobasicijada, prerasla je svoje okvire i postoji realna osnova da se u Turiji prodaja suvomesnatih proizvoda, a pre svega kobasice, prenese na celu godinu.
- Mi do sada nismo imali proizvodni objekat koji bi mogao da izađe u susret takvim potrebama i sada je to prava stvar koja će se napraviti da bi cele godine finckionisalo.
U tom cilju, u Kobasicijadinoj kući u centru Turije arhitekta Rakočević napravio je projekat za preradu kobasica, gde će cele godine ljudi biti u mogućnosti da kupe brendiranu Turinsku kobasicu. U tome će nam pomoći i opština, jer će moći da se zaposle mesari iz opštine Srbobran: i Srbobranci, i Turinci, i Nadaljčani. To je još jedna moja zamisao i postoje veliki izgledi da se to realizuje. U pregovorima smo sa dvojicom investitora, iz Holandije i Belgije, koji su zainteresovani za taj projekat i tu moju viziju kako da napravimo nešto korisno i profitabilno. Ako uspem u tom naumu, ja mislim da sam zaokružio moju misiju vezanu za Kobasicijadu i Turiju - objašnjava poznati Čika.
Mnogi ljudi dođu u Turiju na Kobasicijadu kada se pravi rekordna kobasica za Ginisa, kupe nekoliko kilograma, kao znak da imaju poverenje u Čiku i sve te ljude koji su angažovani oko njenog pravljenja. Čika kaže da je to pre svega, zbog kvaliteta kobasice, jer kvalitet je njihov vodič.
Osim toga, Turinci su vredni i mobilni ljudi, i svoje znanje promovišu širom Srbije ali i u Samoboru u Hrvatskoj, u Sevnici u Slovniji, i u Bekeščabu (Békéscsaba) u Mađarskoj. Ići će u Slovačku i na taj način neće dozovliti ljudima da zaborave na njihov specijalitet. –Na takmičenje u Bekeščabi dođe 1.200 učesnika, i svi prave kobasice. Tu su Česi, Poljaci, Bugari, Rumuni, plus Mađari, a mi uvek uđemo u prvih pet. Da smo ušli u prvih 50, pa smo zadovoljni, jer je to potvrda da nešto vredimo - zaključio je Miroslav Medurić.