• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Po svemu atipičan period druge polovine maja 2014. godine, odrazio se i na 81. sajamsku priredbu Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, a posebno na deo stočarstva i konjarstva, koji je zabeležio osetan pad u odnosu na prošlu godinu. Primera radi, i u preponskom jahanju i u zapregama, prošle godine je u konkurenciji dvoprega učestvovalo 35 zaprega, a ove jedna trećina od tog broja. Bez obzira na to, bila je privilegija biti deo sajamske atmosfere, uživati u umećima vozača i lepoti tih plemenitih životinja.

Ali, najhrabriji su se odvažili na ovaj put, a jedan od njih bio je Milenko Radaković iz Surčina, vlasnik ergele „Bulić“ u Surčinu, jedan od najvećih ako ne i najveći odgajivač lipicantera u Srbiji. On je sa svojim konjima u vožnji dvoprega i četvoroprega osvojio drugo mesto, iza Milana Đurđevića i Milana Rajkovića, a u vožnji jednoprega bio prvi, kao i uvek, bio je zadovoljan, reklo bi se – srećan.
-Što se tiče ovih mladih momaka, Đurđevića i Rajkovića, mi smo sve vreme zajedno i meni je sve jedno da li sam prvi, drugi ili treći, peti. U mom sabirnom muzeju u Surčinu se nalazi preko 800 pehara, ali poenta dolaska ovde i moja i svih nas je druženje i uživanje u jedinstvenom ambijentu koji može da priredi samo konjički sport - kaže gospodin Radaković, koji se konjima bavi od svoje trinaeste godine, a aktivnim takmičenjem od 2000. godine. Danas njegova ergela „Bulić“ u Surčinu broji preko 100 grla sa pedigreom, što po rečima našeg sagovornika znači da takvi konji lako i brzo uče, i uz svakodnevni rad, u manježu i trening centru, nije poroblem priprema za ovakva takmičenja. Jer, i kod konja je ipak, najvažnija genetika.
Na ovakvim takmičenjima upada u oči dobro raspoloženje gospodina Radakovića. On je uvek veseo, spreman na šalu, i širi notu optimizma ma gde da se pojavi. Veliko zadovoljstvo se ogleda na njegovom licu, ali i na licima onih koji ga gledaju i sa oduševljenjem i povicima odobravanja odaju priznanje njegovom majstorstvu. On to objašnjava istinskim uživanjem u ovom čime se bavi - konjima.
-Veliko je zadovoljstvo rada sa konjima, a najveća poenta je biti nasmejan i biti opušten. Kad pustim konje u brz galop ili kas, to je jedan adrenalin koji radi u meni 24 sata. Ja i kada spavam to doživljavam. Preživljavam sve što mi se desi u toku takmičenja i noću ispoljim kroz san, tako da su moji snovi čudni snovi – iskren je Radaković.
Ali zadovoljstvo bavljenja konjičkim sportom nije u skladu sa tretmanom koji konjički sport ima od strane države. O tome Milenko Radaković kaže:
-Što se tiče nas koji držimo lipicanere, stanje se uopšte ne popravlja. Država daje neke subvencije za zečeve, a za ždrebe, 200, 300, 500 dinara, koje vredi 2.000 ili čak 5.000 evra, za kobilu 2-3.000 dinara, koja vredi 20.000, 30.000 ili čak 50.000 evra. To je sramota, ali se ja ne bih zamarao time. Ovo treba razumeti kao jednu vrstu zadovoljstva u kojoj mi uživamo. I to je moja parola: „Uživati, uživati i samo uživati!“
I pored svega toga treba sve isfinansirati, otići na teren, pripremiti konje, voditi ljude sa sobom. Uprkos tome, sve više je i fijakerijada i ljudi koji su u ovom sportu, koji ne odustaju, već se trude da daju svoj doprinos i kvalitet razvoju konjarstva u Vojvodini i Srbiji. Sve više je učesnika, ali i publike koja prati fijakerijade, parade i takmičenja... Tako je bilo u Crepaji, Kucuri, tako je u Pećincima, Ravnom selu, Karađorđevu, sada na Sajmu, mnogo je onih radih da se vrate vremenu, kako je bilo nekad. Vratili smo se pradedovima, čukundedovima. Meni je drago što vi novinari skupite snage da koliko toliko pratite nas, odgajivače lipicanera, zapregaše, jer samo zajedničkim snagama možemo da učinimo nešto više. Na primer, ove godine se održava Balkanijada, Ja lično poznajem i Đerđa Bartoša, Vandervila, braću Juhas, sve te svetske prvake koji će se takmičiti, jer mi se družimo. Ja čak imam i konje spremne za Balkanijadu, ali da bi izašli na to prestižno takmičenje potrebno nam je minimum od 5 do 7.000 evra. Zato nam je neophodna pomoć resornog ministarstva, da usliši naše molbe koje do sada nisu dale nikakvog efekta. Ali, daće Bog, da i konjički sport ugleda lepše dane - rekao je na kraju, uvek optimističan Milenko Radaković.