Potvrda da se i u našoj sredini, u vladajućim uslovima, može proizvoditi kvalitetno i za svetsko tržište je kompanija ITN d.o.o iz Beograda, koja je na 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ponela laskavo priznanje - Najbolji u agrobiznisu.
Na Novosadskom sajmu, posetioci su na štandu ITN-a mogli videti veliki izbor mašina i opreme najvećih svetskih proizvođača: Krone, Manitou, Hardi, Grimme, Komgskilde, Joskin, Goldini, BVL, Cosnet i dr. i upoznati se sa ponudom i kvalitetom istih.

Preduzeće ITN d.o.o. Beograd osnovano je 1992. godine, a njegova osnovna delatnost je implementacija novih tehnologija u preradi hrane. U okviru ove delatnosti izdvajaju se tri glavna sektora: ITN Agrotech - Poljoprivredna mehanizacija, ITN Food Tech Procesna oprema i ITN Eko Povlen Kosjerić – Fabrika za preradu voća, povrća i lekovitog bilja.
-ITN je po treći put uzastopno osvaja nagradu najbolji u agrobiznisu. Ove godine smo poneli laskavu titulu za razvoj novih tehnologija u prehambenoj industriji i poljoprivredi, kao i za njihov transfer na međunarodno tržište. Mi smo 2011. godine na mešovitom komitetu Srbija-Alžir potpisali protokol o transferu tehnologije. Preduzeće ITN d.o.o. je uspešno transferisalo najnoviju tehnologiju, koju već 15 godina pokazuje na Novosadskom Sajmu, na tržište Alžira. Plan je da isto tako krenemo u mnoge druge firme i da integrišemo sve srpske resurse kako bi još jače nastupili na međunarodnom tržištu, izjavio je prof. dr Dragan Marković posle dodele priznanja i nastavio:
-Naša tehnologija je na samom svetskom vrhu, i u pratnji odgovarajućih mašina i opreme, svega što je potrebno da se ona implementira. Već dugi niz godina razvijamo tehnologije koje su vezane i za skladištenje i za preradu poljoprivrednih proizvoda pre svega provrća, voća, ali i drugih kultura. Posle niza referenci koje smo napravili, u Srbiji i regionu, mi smo se prikazali i na svetskom tržištu i to je jedan izvozni proizvod koji ova zemlja ima, koji može da plasira na međunarodno tržište. S druge strane, sve to što radimo ima još jedan cilj: da integrišemo sve srpske resurse koji se polako razvijaju, da nastupimo na svetskom tržištu kao što smo nekada nastupali, pre svega u zemljama u razvoju i bili veliki, poznati, priznati, da ne nabrajam sve te velike firme koje su 80-tih godina radile. Naš cilj je da se ponovo objedinimo i da se zajedno vratimo na to tržište.
Znanje imamo, ljude imamo, imamo prostora i regiona u našoj zemlji gde ima dosta kvalitetnog voća, ali ne i skladištenog prostora, hladnjača, da to voće održi svežim neko vreme. Situacija po pitanju proizvodnje je jako složena, i na nju utiču mnogi faktori. Jedan od njih je promena klime i mi moramo odgovoriti na te globalne promene sa primenom nove tehnologije, i moramo proizvodnju voća podići na jedan viši nivo. Zna se da je Srbija proizvođač malina broj 1 u svetu. Međutim, sa svojom godišnjom prozvodnjom od 100.000 tona, mora se bolje rangirati, mora se više raditi na marketingu i nastupiti zajedno na tržištu kako bi malina bila zaštićeni srpski brend, kako bi što više potrošača bilo obavešteno da je malina koja dolazi iz Srbije kvalitetnija od one koja dolazi iz Poljske ili Čilea. Sve te tehnologije koji prate proizvodnju i preradu treba promovisati i plasirati na tržište, i to može svakako da bude veliki podsticaj i u procesnoj industriji, i za naučne institucije. Moramo plasirati znanje koje imamo nagomilano godinama, kako bi ono bilo moto našeg razvoja. Najveći profit je upravo u transferu znanja - zaključio je prof. dr Dragan Marković.