Imali smo to zadovoljstvo da u ponedeljak, 26. maja 2014. godine, prisustvujemo jednom happaningu koji je priredio Sava Jojić, vlasnik Vinarije Mačkov podrum u Irigu, za svoje poslovne partnere - ugostitelje, konobare, somelijere, prodavce u veletrgovinama koji prodaju njihova vina.

-To je naša uobičajena praksa da redovno predstavljamo ne samo naša vina, već i kako ih upariti sa hranom koja se najbolje slaže sa tim vinima. Na taj način smo želeli da im pomognemo, da obiđu vinariju i upoznaju se sa tehnologijom proizvodnje vina, da ugostitelji znaju kada neko od gostiju ili njihovih klijenata pita, ako bi uzeli neko Mačkovo vino, kakve su mu karakteristike, s čime se slaže i sa kojim jelom može da se upari. Kada su u pitanju veletrgovci, njima smo isto tako hteli da pomognemo, da kada ih neko od njihovih klijenata pita, šta bi i kako bi neka vina mogli da koriste, kako se i uz šta se piju Mačkova vina. Drago mi je što su to ljudi dobro razumeli – rekao je Sava Jojić.
*Ovom prilikom ste uz pomoć svoga tima predstavili pet vina, tj. pet gangova, iako vinarija ima devet etiketa?!!
-Veliki je izazov šta od devet etiketa preporučiti, a možete maksimalno pet, jer imate deset prstiju na ruci i koji god da odsečete svaki vas boli. Tako je i kod vina, koje god da uskratim, žao mi je što nisam njega, ali znamo koji su ljudski resursi. Ipak, mislim da smo napravili dobar izbor.
Mi smo između ostalog danas promovisali i naše novo vino, naš novi brend - Frajla, jednu lepu koketu u roza boji. Danas tržište traži Rose vina i mi smo morali da se odazovemo tom izazovu. Ja lično nisam neki pristalica rose vina, možda to nije dobro reći, međutim, ako ljudi žele to da piju, a mi smo u stanju i možemo i znamo da proizvedemo dobar Rose, zašto im to ne omogućiti. Uostalom, danas je Rose izazvao izuzetno dobre kritike, čak i bolje od očekivanih.
*Ono što u međuvremenu stiže u vinariju Mačkov podrum su priznanja, ne samo potrošača nego i sa festivala, od stručnih ljudi. Poslednje u nizu stiglo je iz mađarskog grada Pečuja.
-Moram da kažem da ne trčimo po svaku cenu za priznanjima od instituiconalizovanih kritičara, iako ih veoma cenimo i poštujemo, ali ono što najviše cenimo je osmeh, ili pozitivan izraz našeg vinoljupca kada popije čašu vina i razlije mu se raspoloženje po licu. Od tog priznanja nema boljeg. Ova zlatna medalja koju smo dobili u Pečuju je potvrda prošlogodišnje srebrne medalje. S obzirom da dolazimo iz sredine koja nije u tim krajevima posebno na ceni po vinskim pitanjima, tim pre je ovo priznanje meni draže i ukazuje na objektivnost. I izuzetno mi je drago. Možda nismo znali na pravi način da predstavimo tržištu šta znači zlatna medalja za naš Portugizer, ali on sam sebi krči put i mimo nas. I po ko zna koji put da kažem, njegov uspeh u Americi, interesovanje za njega u Australiji i Engleskoj, možda smo mi malo slabašni da se nosimo sa tim tržištima kada je u pitanju marketing, ali prosto, Portugizer je jači od nas.
*Kada kažemo vino, deluje jednostavno, samo četiri slova, ali iza njih stoji velika filozofija, mnogo mogućnosti, nepoznanica, izazova...?
*Vremena su takva da nije dovoljno samo izaći na manifestaciju, treba razmišljati i o potrošaču i o distributeru, i o ugostitelju... Očigledno je to sveobuhvatniji posao koji zahteva upliv u sve sfere društvenog nivoa. U Srbiji nikada nije bilo dobrih vremena. U Srbiji nikad ništa nije bilo dobro, nikad nizašta nije bilo dobro, pa ni danas za vino. Ima jedna grupa Don Kihota, mislim da i sam pripada toj grupi, koja se ne znam iz kojih razloga, bori se za ovu Srbiju, iako od te Srbije ništa ne dobijaju, sem vazduha, mirisa lepe Fruške gore, zelenila koja nam je podarila neka druga sila, a ne Srbija. Moja borba, to nije borba, to je epopeja moje ljubavi prema vinu i moje želje da svima koji uživaju u vinu pružim maksimum. Ja bih želeo da svako ko pije vino uživa tako filozofski, boemski, kao što uživam ja. I ja želim u svojim malim moćima i snagama da sve to lepo što je vezano za vino pretočim, da i drugi uživaju. Pri tome, u poslednje vreme, sve češće, to moram da kažem, ljudi razumeju da ljubav ispijanja vina nije pijanstvo, nije opijanje, već samo jedna lepa letargija u koju utonemo uživajući.
Vino ne nudi rešenje za pragmatične i svakodnevne izazove koje imamo u životu, ali u trenucima opuštanja i lepote življenja, vino je nešto što nudi rešenje za sve. Uz dobro vino ide dobra poezija, dobra muzika, dobro raspoloženje, sve to je jedna sinergija u okviru koje su svi jednaki po vrednosti, samo je vino malo jednakije. Mnoge ljude vino drži u životu, između ostalog, i to vino, i ta neka želja da se vino svakom dopadne i da svakom učini dobro u životu, motiv je za optimizam, za sutrašnji boljitak. Naš čuveni komšija, mađarski pisac i esejista Bela Hamvaš, koji je napisao još čuvenije delo „Filozofija vina“ kaže: „Za vino nije nikad kasno, kao ni za ljubav“. Za vino nije nikad kasno, ni za ljubav nikad nije kasno, da volimo prijatelje, žene, svoju decu, svoje rođake, da volimo život, a to dovodi do zaključka da je vino kao i ljubav – zaključio je Sava Jojić.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.