Fri10022020

Poslednja izmena:10:07:00 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Šekspir i Kostić u varoši novosadskoj 1864.

Šekspir i Kostić u varoši novosadskoj 1864.

  • PDF

U okviru 59. Sterijinog pozorja, u sredu, 28. maja, u SNP-u, priređen je program povodom 450 godina od rođenja Vilijama Šekspira (1564-2014) i 150 godina Šekspira na novosadskoj sceni (1864-2014).
U programu su učestvovali dr Miodrag Radović, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, redovni profesor za užu naučnu oblast Svetska i komparativna književnost sa teorijom književnosti, mr Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine, umetnici Željka Jelić i Miodrag Petrović, koji su govorili Šekspirove sonete i odlomke iz dela L. Kostića i V. Igoa.

„Veliki razlog za okupljanje je Šekspir i veliki za nas Srbe, Kostić“, umesto uvoda rekao je Hadži Zoran Lazin, moderator programa, a zatim podsetio da je prošlo 150 godina od kada je u Novom Sadu, koji je tada brojao jedva 20.000 stanovnika, priređen veliki kulturni događaj od strane studenta prava Laze Kostića, njegovog kolege Gige Geršića, i lekara Jovana Andrejevića Jolesa, obeležavajući 300. godišnjicu rođenja Vilijema Šekspira. Hroničari kažu da ni u Evropi taj događaj nije mnogo slavljen, sem u nekoliko velikih gradova, među njima i Novom Sadu, jedinom gradu na slovenskom jugu. Svečanost je priređena u hotelu „Kraljice Jelisavete“, današnjem hotelu „Vojvodina“, gde se „skromno i bez pompe beleži ovaj događaj“, i to je kako piše štampa bio „jedan od zaista neočekivanih i velelepnih kulturnih događaja onog vremena“.
-U jednom danu, te 1864. godine, dva velika događaja obeležila su kulturni Novi Sad.
Istog dana kada je obeležena Šekspirova 300 godišnjica, i istog dana se Matica srpska, naša najstarija kulturna institucija preselila se u Novi Sad. Nažalost, 150 godina posle ovih događaja to se nije desilo u Novom Sadu - naglasio je gospodin Hadži Zoran Lazin.
Tako se Šekspir sa srpske scene tj. scene Srpskog narodnog pozorišta, prvi put oglasio za jubilej, aprila 1864., odlomkom iz Ričarda III, u Kostićevom prevodu i režiji Kostić/Telečki. U aprilu 1865., Srpsko narodno pozorište igra dramu „Romeo i Julija“, takođe u prevodu Laze Kostića, kao prvo celovito Šekspirovo delo na balkanskim scenama u prevodu sa originala. Ako se tome dodaju prevodi „Kralja Lira“ iz 1873. i celog „Hamleta“ iz 1894. godine, dolazi se do broja od četiri Šekspirove drame koje je na sprski jezik preveo Laza Kostić. Tek 100 godina posle Laze Kostića, 1963/4 godine u tadašnjoj Jugoslaviji, na srpsko-hrvatski jezik, devet prevodilaca je priredilo celovit Šekspirom opus. Iz na osnovu napred navedenog, mnogo je onih koji Lazu Kostića smatraju „tvorcem Šekspirovog kulta u Srpskom narodnom pozorištu i kod Srba uopšte”.
Veliki Šekspir i veliki Laza Kostić, povezali su se i izložbom Pozorišnog muzeja Vojvodine „Pozorje Laze Kostića“, koja je priređena povodom 170 godinišnjice od rođenja našeg pisca 2012. godine, i kao i uvek kada se spoje ova dva velikana - uspešno. Ova izložba je uz Šekspirov komad "Henri VI" u režiji Nikite Milivojevića i koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu, Fonda "Laza Kostić" i engleskog teatra izveden 11. i 13. maja u Glob teatru u Londonu, predstavljala Srbiju na Kulturnoj olimpijadi, pratećem programu Olimpijskih igara 2012. godine.
Izložba "Pozorje Laze Kostića", autora i direktora Pozorišnog muzeja Vojvodine mr Zorana Maksimovića je osvet(l)ila lik i delo Laze Kostića kao prevodioca (prvi prevod Šekspira na srpski jezik), pozorišnog teoretičara, kritičara, dramskog pisca i glumca. Uz izložbu održano je i predavanje "Otkriće Šekspira na Balkanu", sa posebnim osvrtom na Srbiju. I ne samo što je na engleskom nego i što je dobro napravljena, već je to bila jedina izložba koja je reprezentovala Srbiju za vreme Olimpijskih igra u Londonu.
Skerlić je jednom prilikom rekao da je „Ljubav prema pozorištu kod nas napredovala sa ljubavi prema Šekspiru“. Ljubav koja je u Srbiji rasla do Prvog svetskog rata kada je izvedeno ukupno sedam Šekspirovih drama, kao da se primirila.
Danas u srpskim pozorištima vlada oseka Šekspirovih komada i posle prošlogodišnjeg „Otela“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Miloša Lolića, na Sterijinom pozorju nije prisutno niti jedno njegovo delo.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar