Marija Kalmar je do pre osam godina radila kao stomatološka sestra u Domu zdravlja u Temerinu, kada je otišla u zasluženu penziju. Od tada, umesto da se preda penzionerskim zanimacijama, osmislila je sebi novi posao, koji naziva zabavom i uživanjem.
Pre tri godine osnovala je „Kreativnu radionicu“ u Temerinu, koja je u septembru 2013. godine i registrovana, sa prostorijama pored katoličke crkve u centru Temerina. „Kreativna radionica“ danas okuplja 30 žena različite dobi, od školarki do penzionerki. Međutim, aktivno ih je sedam-osam, druge dođu jednom nedeljno nedeljno i ređe, jer nemaju vremena.
A kada Mariju Kalmar pitate šta one tamo rade, ona jednostavno odgovara:
-Sve i svašta. Od pletenja, vezenja, šivenja, tkanja, heklanja, oslikavanja, ukratko sve što se može zamisliti, uz pomoć dve šivaće mašine, endlarice, tri razboja, koji su u vlasništvu radionice. Sve to rade za sebe, ali i za prodaju, iz zabave i da im bude lepo – obavestila je gospođa Kalmar.
Svi su složni u oceni da je Marija Kalmar lider, i da se ona pita za sve novo, drugačije, za svaki poseban rad.
Gospođa Marija je znanje sticala od svoje majke i tetke, od svoje desete godine, što znači da danas ima preko 50 godina radnog iskustva u izradi razno-raznih ručnih radova. Iznad svega voli da stvara, da ostavi nešto iza sebe, a sam rad je i smiruje. Svojem umeću naučila je svoju ćerku, a sada i osmogodišnju unuku, koja se jako interesuje za sve što njena baka radi i već je počela da štrika, veze i hekla, stiče iskustvo potrebno da je jednog dana nasledi.
-To svoje znanje prenosim i na moje ženice koje hoće i žele da rade i jako sam zadovoljna sa njima. Bilo je žena koje su došle ne znajući iglu da drže u ruci, a danas vezu stvari za izlaganje. Takođe, nastojimo da i školsku decu uključimo u naš rad na taj način što u dogovoru sa učiteljicom za Božić imamo projekat sa tehnikom dekupaž na varjačama, a za Uskrs smo pomagale deci na naprave npr. čuvarkuću, jaje koje se čuva do sledećeg Uskrsa, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Deca su uživala dok su radila i bilo ih je milina gledati kako rade - priča gospođa Kalmar.
Svoje radove Temerinčanke izlažu tamo gde ih pozovu, pa su poslednjih godina redovni gosti na manifestaciji „Zlatne niti“ u Vrnjačkoj Banji, u Beogradu na Sajmu turizma, na brojnim manifestacijama u Novom Sadu i širom Vojvodine.
-Mogu vam reći da se takva družina okupila da živimo jedna za drugu i jako nam je lepo“, dodaje Marija i nastavlja: -Svaki trenutak mi je ispunjen i ako nemam šta da radim kod kuće, odem u radionicu, nas dve-tri ako ništa drugo napravimo veliko spremanje, premeštamo što nam je na lageru, jer dosta radimo za prodaju. Isplativo nije, kao ni mnogo šta drugo, ali stvaramo sebi neku lepu atmosferu, a ako ne prodamo dosta stvari i poklonimo. Radim bukvalno sve što se rukama da uraditi. Mustre nabavljam iz stranih časopisa, ali najviše mustri je iz moje glave. Svoju viziju prvo nacrtam, pa trukujem na tkaninu i posle izvezem i na taj način unikatni motivi su ovekovečeni. Sakupila sam jako puno mustri na osnovu kojih se mogu napraviti 1.000 novih radova, ali, mi u našoj radionici nastojimo da budemo što raznovrsnije, što modernije, da sve pravimo od prirodnih materijala i upotrebljivo. Jer to je smisao svega što radimo, da se to ne odlaže u kredence, već da podučavamo mlađe naraštaje, ne samo da rade već i da znaju da cene i da uživaju u ručnom radu. Izvezen milje, stolnjak, zavesa, mogu da traju generaciju-dve, a znanje može da traje onoliko koliko hoćemo – uz smeh je zaključila Marija Kalmar.
