Za vikend 6. i 7. juna, na temerinskom Vašarištu, održan je jubilarni deseti Bean Fest – Temerinska pasuljijada. Iako u senci velikih poplava u Srbiji, kojima je i ova manifestacija bila podređena, a deo sredstava prikupljenih od ulaznica sa rock koncerta grupe Van Gogh namenjen postradalima, Pasuljijada je i ove godine okupila zavidan broj učesnika, takmičara, kako u kuvanju pasulja, tako i u ravničarskim i drugim igrama.

Kulturno-umetnički program koji je pratio ovu manifestaciju prikazao je svu lepotu naše pesme i igre, a Milan Prunić, orkestar Šidski trubači i novoosnovani Bean bend (Laki keš), lepom pesmom i odličnim muziciranjem, na kvalitetan način reprezentovali su pesme sa ovog podneblja.
Gospodin Bruno Skeledžija, „kapetan“ najvećeg kazana u kojem je se kuvalo 4.000 porcija pasulja, toliko velikom da se umesto varjače za mešanje koristi veslo, skuvao je po rečima svih onih koji su probali, najbolji pasulj na Pasuljijadi. Šteta što je kutija u kojoj su se skupljali dobrovoljni prilozi za pomoć malom dečaku Marku Majailoviću ostala poluprazna, za razliku od kazana koji je ispražnjen. Ipak, s obzirom na situaciju, menadžer Pasuljijade, Dragan Vukotić, zadovoljan je i sa 61.000 dinara prikupljenih para, koji su uručeni majci malog Marka.
Posebno vredan pažnje je gest ekipe Policije iz Temerina, koja je celokupni iznos od 30.000 dinara dobijen za osvojeno treće mesto u kuvanju pasulja, poklonila kao pomoć ugroženima od poplava.
Ravničarenje koje se i ove godine odvijalo pod budnim okom Gorana Podlipeca, okupilo je veliki broj kako takmičara tako i publike. Kako i ne bi, kada je samo u disciplini bacanje starog bicikla u dalj, pet puta prebačen svetski rekord. Pobednik Srećko Škundrić bacio ga je čak 15,06m, a na pitanje da li su dobri rezultati postignuti zbog lakšeg bicikla, Podlipec je rekao da je razlog dobra priprema učesnika. Nekada čista zabava, pretvorila se u ozbiljno nadmetanje, za koje se vrli pojedicni posebno pripremaju. Osim discipline bacanja starog bisikla u dalj (sponzor Bizon ulje), takmičenje se odvijalo i u bacanju akumulatora („Andreja“ Temerin), brzom jedenju pasulja (Vitamin Horgoš), vojvođanski kenguri (NS seme), gađanje lončića (vinarija „Čoka“), brzo nošenje pasulja (NS sme – 25kg) i potezanje pajvana u ženskoj i muškoj konkurenciji.
Takmičarski pasulj je kuvan u 220 kotlića, od koji je desetak bilo novinarskih. Dimilo se i mirisalo na sve strane, a osmočlane ekipe, koje su listom bile brojnije, napravile su od ovog takmičenja pravu drugarsku feštu. Osim neospornog truda svih učesnika da njihov pasulj bude najbolje ocenjen, ili bar primećen od strane oficijelnog stručnog žirija, mnogo je bilo bitnije da njime bude zadovoljan sam kuvar, takmičarska ekipa i njihovi prijatelji, a sudeći prema praznim kotlićima, bilo je baš tako.
Sve u svemu, bilo je ovo još jedno izvrsno humanitarno-kulturološko-gurmansko druženje, uz najomiljenije srpsko jelo oduvek, a od kada ga je kralj Petar I, došavši na presto 1903. godine uvrstio na redovan dvorski meni petkom, i zvanično jelo No.1 u Srbiji.
Opšta situacija je, na žalost, doprinela je da je i ova brednirana i visoko kotirana manifestacija, događaj koji više ne propuštaju ni Temerinci, ni Novosađani, ni ljudi iz bližeg i daljeg okruženja, a odavno ni oni izvan granica zemlje (i ove godina došle su ekipe iz dvanaest zemalja), da ove godine bude manji broj kako takmičara, tako i posetilaca.
Organizatorima, članovima Udruženja Ekocentar „Vodomar05“ se i ove godine nije moglo zameriti ništa. Nije zabeležen niti jedan eksces, sve je teklo po planu, čemu je svojevrsan doprinos dao i elokventni i iskusni voditelj Milorad Miša Ćirić, direktor Diaspora group Srbija. Naprotiv, vredni Vodomari zaslužuju sve pohvale, jer su ne samo zahvaljujući svom velikom trudu uspeli da opravdaju epitet najbolje vojvođanske manifestacije, već i da je podugnu na jedan viši nivo – jedanaesti.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.