Samoniklo jestivo bilje je pored lova, najstariji čoveku raspoloživi izvor hrane. Staro pravilo je da se optimalno zdravlje može postići samo ako se živi u savezu s prirodom, i čak i biljke koje nazivamo "korovom" mogu biti ukusne ako ih pripremamo na odgovarajući način. Tušt, maslačak, bokvica, kopriva iznad svih sremuš, nisu samo besplatna hrana, nego mogu poslužiti i kao besplatan prirodni lek.

Gljive su, pak, imale svoje mesto na trpezama drevnih naroda: Vavilonaca, Egipćana, Kineza i Japanaca, a stari filozofi su jela spremljena od gljiva nazivali "carskom hranom" i "hranom bogova". A onda je došlo vreme zaborava, kada je čovek potisnuo blagodeti prirode.
Na svu sreću, postoje ljudi koji prirodu i ono što iz nje dolazi, tumače drugačije.
Tokom cele godine priroda daje nešto jestivo, hranljivo i nadasve ukusno. Samo što se treba naoružati znanjem, jer u prirodi postoje jestive, nejestive i otrovne biljke i gljive. Ne treba se pouzdati samo u znanje iz knjiga, jer slike umeju da prevare, nego najbolje je uključiti se u neko društvo pravih znalaca, koji se time bave.
Tim putem, 1999. godine pošla je i Beograđanka Dragana Bokan, viši fizioterapeut, koja je o prirodi znala veoma malo, a o biljkama, i gljivima, gotovo ništa.
-Slučajno sam ušla u tu priču, da idem po prirodi i berem biljke. Prvo sam se učlanila u Planinarsko društvo „Kopaonik“, u grupu koja se bavi ishranom iz prirode - „Sremuš“, gde sam se upoznala sa biljkama. Moji prvi profesionalni koraci u ovom pravcu bili su priprema hrane za prodavnice „zdrave hrane“ u Beogradu. Pored znanja o biljkama i gljivama koje sam koristila u pripremi, morala sam da naučim da više ne koristim beli šećer, belo brašno, i mogu reći kako sam promenila način ishrane moje se zdravlje poboljšalo, tako da sam preventivno delovala i na svoje zdravlje, ali i na zdravlje svoje okoline - kaže Dragana Bokan.
Dragana se danas bavi preradom biljaka, gljiva, priprema razne proizvode na zdraviji način, ukratko, vraća se davnim vremenima kada je hrana značila zdravlje i lek. U međuvremenu, postala je vrstan poznavalac lekovitog bilja i gljiva, članica Mikološkog društva Srbije, drži predavanja širom zemlje, a objavila je i par knjiga (Specijaliteti sa koprivom - zdravo, ukusno i lako za pripremu; Kuvam i zdravlje čuvam, ishrana po dijagnozama, u saradnji sa Slavicom Matić)
-Ono što npr. gljive čine u prirodi to čine i u našem organizmu - čiste organizam i poboljšavaju imunitet. Lekovitih gljiva u prirodi ima toliko da mogu pomoći u podizanju opšteg stanja organizma. Ne samo što su one lekovite, već je lekovito i kretanje u potrazi za gljivama. To podrazumeva da moram da izađem iz grada, šetati Kosmajom ili Fruškom gorom, Cerom, gde ima divnih gljiva. Lekovite biljake i gljive mogu se naći na raznim mestima, i to se onda pripremi na zdraviji način: bez belog šećere, ako pravim nešto slatko koristim jarebiku (gorska smrdljika). Zreli plodovi jarebike sadrže oko 72% vode, 6% šećera (fruktoze, glukoze, sorboze i saharoze), koja je pogodna i za dijabetičare. Napravila sam slatko od gljiva, ajvar sa gljivama, marinirane gljive, kombinaciju raznih gljiva koje su i ukusne i lekovite. Od sušene koprive, koju sam ja brala, sušenog vrganja, sušenog šumskog pileta, napravila sam dodatak jelima, koji mu daje ne samo mnogo lepši ukus i miris, nego i kvalitet.
Moje omiljene gljive su šumsko pile (Laetiporus sulphureus), kojoj su Englezi dali ime, zato što žutom bojom podseća na pile, a Hrvati je nazivaju i „šumski kruh“. Šumsko pile ne samo što je ukusno i što ukus njenog mesa podseća na pileće belo meso, nego je i lekovito. Dokazano je da se čak 96% ćelija virusa HIV-a uništava ekstraktima te gljive. Osim toga imam i tartufi (tahr-too-foh) , koje ne berem ja, već kolega gljivar, koji ima obučeno kuče za to. Tartufi sem što su ukusni, takođe pozitivno deluju na rad mozga, a dobri su i za potenciju. Vrganji, lisičarke, crne trube koju Francuzi zovu „sirotinjski tartuf“, jer je jeftinija od pravih tartufa, ali ima njihov miris, i mnogo je ukusna, rastu i kod nas u Srbiji, na raznim mestima. Zatim, tu su biljke koje obožavam, kao što je sremuš (divlji beli luk), koji sam stavila u maslinovo ulje, pa koprivu koju obožavam, imam džem od bobica zove, pa mešavinu gljiva od šumskog pileta, jablanovače koja podiže imunitet, Judino uvo (Auricularia auriculajudae), koja je prirodni antikoagulant, itd. Jetrenka (Fistulina hepatica) može da se jede i sirova, malo kisi, kao jabuka, ali od nje je mnogo lep džem - objašnjava Dragana Bokan, i konstatuje da ljudi sve bolje reaguju na njene proizvode iako se još uvek kod mnogih ljudi oseća strah od gljiva.
Posle petnaest godina sve više ljudi i iz njen okoline, i na pijaci „Moj salaš“, na kojoj punih devet godina izlaže svoje proizvode, vodi računa o svom zdravlju, s obzirom da je to neophodno za regiju kakva je Vojvodina, gde se jedu čvarci, slanina, kulen i šunka. Dragana Bokan zato poručuje da se može i to jesti, samo treba malo poraditi na imunitetu, a u tome najbolje može pomoći priroda sa svojim plodovima.