Prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomski i inženjerski menadžment (FIMEK) u Novom Sadu, ovogodišnji je dobitnik Povelje Kapetan Miša Anastasijević „za otvaranje visokoškolske jedinice u Požarevcu i visoke domene“. O tome kako je doživeo ovo prestižno priznanje i drugim aktuelnim pitanjima u visokoškolskom obrazovanju, u razgovoru koji sledi:
*Kako se osećate kao slavodobitnik?

-Svakako da se osećam lepo i da nisam očekivao ovakvo priznanje u ovom trenutku. Mi smo profesionalci, radimo svoj posao, a priznanja dolaze nekada i kada ih ne planiramo. U pitanju je jedno prestižno društveno priznanje, iza koga stoje Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Privredna komora Srbije i Media Invent. Ako, iza ovog priznanja stoje ovako dva prestižna Univerziteta i Privredna komora Srbije, sigurno da je ovo priznanje teško zaslužiti, a ja gledam na to kao na rezultat mog dugogodišnjeg rada, ali i napora i uspeha koji čini moj kolektiv, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment. Ovom prilikom je to sublimirano u jednu finu povelju, nagradu, ali i jednu obavezu da nastavimo dalje da radimo i razvijamo naš fakultet i samim tim pomažemo drugima da ostvare svoje životne snove, da se obrazuju, da idu u pravcu razvoja, kako ličnog, tako i razvoja sredine ili institucije u kojoj se nalaze.
Upravo iz tog aspekta sam i prihvatio poziv i nominaciju za ovako prestižnu povelju i kako su to ljudi iz Braničevskog okruga okarakterisali, da smo, ja lično i Fakultet „dali značajan doprinos za razvoj visokog obrazovanja Braničevskog okruga“.
*Kada bi trebalo u najkraćem da predstavite dr Drgana Solešu, kako bi to izgledalo?
-Jako je teško to reći bilo šta sam za sebe, to prepuštam da kažu drugi. U ovom slučaju, kako su prilikom uručivanja nagrade rekli, u pitanju su rezultati u oblasti visokog obrazovanja, u pitanju je naučni rad kojim se bavim, prestižni rezultati kako u nauci tako i u obrazovanju. U pitanju je osam udžebnika, dve međunarodne monografije, preko 120 radova u domaćim i međunarodnim recenziranim stručnim časopisima, u pitanju su projekti koje sam lično vodio, ali u pitanju su i rezultati u procesu visokog obrazovanja, kao što je razvoj novih studijskih programa, pomenuo bih samo poslednji doprinos razvoja studijskog programa – Informatika, koji sam razvio i akreditovao na Fakultetu za ekonomski i inženjerski menadžment.
*Kada ste dobili priliku da vodite ovaj mlad i ambiciozan fakultet koji je za kratko vreme došao ravnopravno u rang sa najprestižnijim fakultetima u Srbiji, da li ste imali strah od obaveza koje vas očekuju, šta je to šta ste učinili i šta ćete učiniti da ovaj privatni fakultet skoči napred?
-Sigurno je da postoji mnogo strepnje, mnogo neizvesnosti kada uzimate sebi za pravo da rukovodite jednom privatnom institucijom koja se bavi visokim obrazovanjem, ali kada ste se prihvatili odgovornog posla onda se morate odgovorno i ponašati, morate imati pred sobom viziju i misiju u kom pravcu želite da u tom izbornom periodu da idete i morate postizati rezultate. Od svih nas u kolektivu zavisi uspeh i rezultati ovog fakulteta. Ali sigurno najviše od onog koji nosi, koji je prvi među jednakima, koji nosi onu „Luču mikrokozme“, kroz, kako je P.P.Njegoš rekao, „ovaj mrak, kroz tunel“, da od njega puno toga zavisi i od toga koliko on vidi daleko. Ja na današnjeg rukovodioca gledam kao na nekog ko mora da vidi unapred, da vidi u budućnosti gde on želi da ide, gde želi da ide njegov kolektiv. To je ta vizija iza koje sledi misija, i strateške odrednice, koje mu postavlju strateški ciljevi, koje postavlja svaki rukovodilac.
Zato u budućnosti očekujem još više rezultata, da se ovaj fakultet u veoma dinamičnom okruženju, veoma teškom okruženju i velikom pritisku na javni sektor, pokaže na prvom mestu - kvalitet. Ja danas merim fakultete samo po jednom kriterijumu - prema kvalitetu koji oni postižu. A taj kvalitet ide iz vrednovanja i samih korisnika – studenata, ali i okruženja. Studenti FIMEK-a su naši najbolji ambasadori. Ako se njih 72%, prema poslednjem istraživanju od prošle godine, upisalo na ovaj fakulet zahvaljujući preporuci svojih kolega koji ovde studiraju, ili su studirali, to je za nas najbolji dokaz da kvalitetno radimo. Neće niko doći ovde, dati pare, a da ne dobije odgovarajuće znanje, veštine, umenja, kompetencije. Kompetencija je ključna reč - šta to naš student iznosi sa našeg fakulteta.
*Gledajući poslednjih godina razvoj privatnog sektora u visokom obrazovanju, uočljivo je da je to pionirski posao, da je u brendiranje uloženo puno truda, kao i u razbijanju tabua vezano za privatno-državno. Uočljivo je takođe da su privatni fakultetu, kao što je i FIMEK, fleksibilniji, modreniji, da se brže transformišu i da studenti ovde imaju više prilika da budu u kontaktu sa profesorima, a isto tako da to svoje znanje stiču po inostranstvu gde imate izuzetnu saradnju i naravno da budu i deo projekata na kojima vaš fakultet uspešno sarađuje sa različitim fondovima i institucijama?!
-Ključna razlika između državnih i privatnih fakulteta ogleda su u odnosu nastavnik-student. Kod nas su nastavnik i student ravnopravni u procesu sticanja, obrazovanja, vaspitanja, ali i u procesu interakcije, koja se stvara na toj relaciji. Naš nastavnik je uvek dostupan našem studentu. Nema kod nas ex katedre, nema arogantnog ponašanja i nadmenog stava nastavnika prema studentu. To privlači danas mlade ljude koji žele da se osećaju s pravom, kao ravnopravni, uvaženi mladi ljudi i tretirani tako da na taj način uče i stiču nova znanja, umenja, veština. I to je jedna od naših prednosti. Pored svega navedenog, naši studenti imaju mogućnost prohodnosti, razmena, odlaženja na druge fakultete, vraćanja, obavljanja prakse u relevantnim kompanijama. Mi smo toliko fleksibilni da se brzo vežemo, brzo uspostavljamo kontakt i sa državnim i privatnim sektorom, sa kompanijama. Na desetine ugovora smo u poslednjih nekoliko nedelja potpisali, i naši studenti su već krenuli na praksu. To su pravi pokazatelji i mi se zato danas ne plašimo konkurencije.
*FIMEK je jedan od fakulteta koji se približio ne samo populaciji studenata nego i populaciji srednjoškolaca, a očigledno da ćete ići i ka mlađima, da se mladi ljudi „zagolicaju“ za usavršavanje u tom ranom periodu. Otkud toliko ideja i snage za sprovođenje svih tih projekata?
-To i jeste nešto što smo projektovali i što planiramo da radimo u našoj bližoj budućnosti, jer ako mi danas znamo šta ćemo raditi za pet godina, onda ne treba da se brinemo za razvoj ovog fakulteta. A mi smo upravo krenuli u tom pravcu. Svedoci ste da je FIMEK ne samo realizator, već i učesnik i pokrovitelj tako značajnih manifestacija koje smo u zadnjoj godini pokrenuli, počev od „Dana informatike“ u školama Vojvodine; „Energija svuda oko nas“ u školama Vojvodine, u koju su uključene i osnovne i srednje škole; Revija kratkog đačkog filma – “FILMić”, projekat koji se sprovodi na celoj teritoriji Srbije; te stari, ali sve prihvaćeniji brend „FIMEK nagrađuje znanje“. Mi preuzimamo na taj način ulogu državnih institucija, države, jer to bi trebala država da radi, da sprovodi takve plemenite manifestacije, da pronalazi sposobne, pametne mlade ljude kroz takmičenje, da ih otkriva kroz znanje, nagrađuje, promoviše i poziva da nastave školovanje bilo gde. Tu FIMEK ne gleda samo svoj interes, ali učestvuje u tako plemeneitim akcijama. Nađite mi jedan fakultet u Srbiji koji to radi bez bilo kakvog interesa da spovodi, pomaže, promoviše ovakve akcije, čak i sa osnovnom školom. To je naš pogled u budućnost.
*Primetno je da su sve te vaše aktivnosti prepoznali i predstavnici privrede i sve je više kompanija koje se priključuju vašim akcijama i žele da budu saučesnici u njima, pretendujući na stučne kadrove koji će odavde izaći.
-Sve društveno odgovorne organizacije i privreda, ali i mediji, ne mogu da gledaju samo na profit, već moraju da imaju jedno društveno odgovorno ponašanje. I svi oni koji su odgovorni, oni su to prepoznali, učestvuju, pomažu, a FIMEK odvaja značajna sredstva upravo za ove aktivnosti, želeći da pokaže i drugim akterima našeg društva da moramo najboljima, najmlađima u našem društvu, dati šansu za razvoj. Oni će biti sutra ti koji odlučuju. Ako od njih napravimo bolje ljude i nama će biti bolje, biće kompletnom društvu bolje – zaključio je prof. dr Dragan Soleša.