Slobodan Sremčev, predsednik Stručne komisije, osnovao je daleke 1996. godine Stonoteniski klub „Novi Sad“. Višegodišnje iskustvo i činjenica da je želeo da ostane u ovom dinamičnom sportu, te želja ćerki Sanje i Marine da se i one oprobaju u igri sa celuloidnom lopticom, doprenelo je da izdrži sve nevolje koje prate članove nepravedno zapostavljenih tzv. malih sportova u kojima smo nekada postizali vrhunske svetske rezultate, da bi ove, 2014. godine, Ženski stonoteniski klub „Novi Sad“ u izuzetno jakoj konkurenciji sjajnih ekipa - „Sente“, te „Radničkog“ i „Panonije“ iz Novog Sada, za punoletstvo, bio ispunjen njegov san o šampionskoj tituli. O tome popularni Boba kaže:

-Iskreno, kada smo osnivali klub, bilo je u to uneto puno ljubavi i volje. Možda tada nismo mislili o tome da ćemo postati šampioni države, ali kako se klub razvijao tako smo vremenom sve više razvijali i ideju da jednoga dana budemo prvaci. Mnogi ljudi se bave sportom iz uverenja da će jednoga dana postati prvaci države i to ne dožive. Ja sam to doživeo i možda to za nekog ne izgleda tako nešto veliko, ali ovo šampionsko slavlje i ovo naše zajedničko druženje, za mene je velika stvar – rekao je gospodin Sremčev.
*Iz svog dugogodišnjeg sportskog iskustva znam da speh ne dolazi preko noći, a znam i koliko ste se trudili iz godine u godinu da formirate i očuvate ekipu, da ona napreduje i da dostigne ovaj nivo, s obzirom da je stoni tenis već duže vreme u zapećku, da je teško doći i do sponzora, da malo para ima i u samom Savezu... Sada imate jednu kvalitetnu i ujednačenu ekipu vrhunskih stonoteniserki, ali isto tako ste i u dobrom društvu pozitivnih ljudi spremnih da svako na svoj način da neki svoj doprinos uspesima kluba?!
-Gospodin Zoran Vučević je smislio novu parolu za naš klub, a ona glasi: „Jedinstvom do pobede“. Te tri reče sadrže odgovor kako smo se razvijali kao klub. Uvek smo se trudili da poštujemo jedan drugog, da budemo složni, i mnogo smo se tolerisali, razvijali dobre odnose, i tamo gde stanuje sloga, stanuje i uspeh.
*Najvaljeni su bolji dani za STK „Novi Sad“ i relativno bolji uslovi ne samo za treninge, već i za izlazak u Evropu, što će zahtevati još veće napore, kvalitetnije treninge, bolje trenere i veću podršku u svakom smislu?
-Imali smo ozbiljne sastanke Uprave. Naši su planovi da izađemo u Evropu, a ciljevi uvek moraju biti postavljeni malo iznad relanih mogućnosti. Idemo da se takmičimo sa stranim klubovima, gde kao i u domaćem prvenstvu, bez ambicija nema napretka. Dugogodišnji san svih igrača i članova Uprave je bio da dobijemo sopstvenu salu za treninge i mečeve, to smo dobili i verujemo da ćemo sa tim uslovima, sa novom snagom i slogom postići dobre rezultate i u međunarodnoj konkurenciji. Uostalom, naše devojke - Ana Žofia Fenjveši, Viktorija Tružinski, Anđelija Ratić i Aleksandra Savić, koje su produžile vernost klubu na još dve godine, imaju trofeje sa juniorskih internacionalnih turnira i sada će samo imati priliku više za dokazivanje i u seniorskoj konkurenciji.
*Sećam se 1981. godine kada je bio izgrađen SPENS u kojem je održano Svetsko sprvenstvo u stonom tenisu, ceo svet je znao za Novi Sad, a čini se, kada budete „izašli“ u Evropu, da će uskoro znati i za Stonoteniski klub Novi Sad?
-Nadam se da će znati. Ono što mene jako ohrabruje je da smo, bez obzira što je bilo jako mnogo prijatelja, ljudi iz stonog tenisa, ipak imali jednu zavidnu cifru posetilaca na utakmicama, i ko je bio prisutan tamo mogao je da vidi kakva je to bila atmosfera, da se navijalo na pravi način, a nadam se da ćemo još veću podršku imati na internacionalnim mečevima – uveren je Slobodan Sremčev.
Zoran Vučević, advokat, član Uprave STK „Novi Sad“, dao je svoj doprinos osvajanju šampionske titule, ali i jednu gospodsku, pomalo izgubljenu notu ovom, kadgod prestižnom sportu. Taj sportski, viteški duh, nastoji da održi i među igračicama, i među trenerima, i među publikom.
-Stoni tenis je uvek bio gospodski sport. Uvek je to bilo za publiku koja je razumela stoni tenis, koja je ćutala za vreme poena, pomno pratila i nagrađivala svaki dobar poen, i koja nije pravila nered u sali. Ja sam bio strašno nesrećan što su u pojedinim trenucima bili neki momenti koji nisu bili primereni za stonoteniski sport. To je za neke druge sportove o kojima ja neću da govorim, jer nije lepo, ali ja ću uvek nastojati da ta tenzija između klubova bude svedena na sportske odnose, a da ne da se pretvori, kao što se pretvorila naša košarka, u jednu kancerogenu situaciju gde niko ne zna ko vlada i šta se dešava. Mi to ne smemo dozvoliti. To nije u interesu grada, nije u interesu stonog tenisa, i nije u interesu međuljudskih odnosa nas koji živimo ovde.
Izuzetno je važno da ta deca ne budu samo uspešni sportisti, nego i da budu čestiti ljudi ovog našeg društva.
*Uspeh je stigao, kako dalje?
-Samo ukoliko smo ujedinjeni, ako smo porodica, ako živimo jednim zajedničkim životom, i ako nemamo loše namere, ako ne smatramo igrače kao komercijalnu robu, nego naprotiv, kao članove našeg porodičnog društva, kao ekipu koja treba da živi, koja treba da da podmladak, koja treba da se razvija i koja treba da štiti one koje su slabiji, i koji treba da rastu, mi možemo da napredujemo. Inače, ako se samo prodaju i kupuju igrači, tu sreće velike nema. I Novi Sad, i uopšte Srbija, u stonom tenisu nema takve igrače, nismo mi Kina, da možemo da radimo to. Mi ipak moramo da uzmemo meru koja odgovara za Srbiju, za Novi Sad pre svega, i da tako razvijamo naš klub.
*Siguran sam da će grad prepoznati kvalitet i priliku za sportsku afirmaciju i da će podržati Stonoteniski klub Novi Sad u nastojanjima da se predstavi u Evropi. Kako to izgurati, imali li vizije?
-Imamo viziju, mi moramo sebe prezentovati u dobroj meri, moramo sebe otvoriti i prema medijima, i prema sportskim listovima, naročito prema „Dnevniku“, tražiti da dobijemo više prostora da sebe prikažemo ne samo kroz te brojčane rezultate 4:2; 4:1, itd., već i kroz to šta se radi u klubu. Kada osposobimo ovu našu salu, svi treba da dođu da vide kakva je, šta radimo, kakve su tu obaveze. To je velik posao i trebaće nam značajna finansijska sredstva, ali mi kao klub, ekipa, to moramo ostvariti. Jer, imati svoj dom, to je baza, osnovni preduslov za ozbiljan rad na duge staze – zaključio je Zoran Vučević.