Savremena tehnologija ili naše loše navike da rađe kupujemo „kod Kineza“ nego „od naših“ i Donkihotovska borba da se nešto povodom toga promeni, misija je koju je na sebe preuzela Bečejka, Miomira Mašić Ostojić.

Ona je na čelu Udruženja građana „Biber“ (jer vole da zabibere svuda i svašta), koje zvanično postoji nešto više od četiri godine, ali deset godina od kada je osnovana Inicijativa građana, čiji je „Biber“ nastavak. Okosnica rada UG „Biber“ su stari zanati i njihovo očuvanje u Srbiji. Tu spadaju: proizvođači suvenira, zanatlije, kreativci i rukotvorci, bez obzira da li su registrovani, pojedinci-amateri, jer Zakon Republike Srbije dozvoljava da se oni koji se bave starim zanatima okupljaju oko nekog udruženja.
-Ono po čemu je ovo udruženje bilo poznato je etno festival, koji smo radili sedam godina u Bečeju. Nažalost, prošle godine nismo naišli na razumevanje lokalne samouprave, tako da je etno festival u Bečeju ugašen i više ne postoji, ali smo nastavili sa održavanjem Cvetne pijace, koja poslednjih nekoliko godina okuplja oko 120-150 učesnika. Na njima izlažu i zanatlije, proizvođači cveća i sadnog materijala, ono što je po pravilniku starih, umetničkih zanata Srbije, ono što je priznato od strane države i nešto što može da ukrasi baštu. Takođe organizujemo i izložbu „Ženski kutak“ koja se u nekoliko navrata održava od aprila, a drugi ovogodišnji „Ženski kutak“ i izložba cveća održana je u toku nedelje Ruske mode od 12-14. juna.
Osim gradskih, Udurženje građana „Biber“ učestvuje u organizaciji još nekoliko manifestacija u Vojvodini, od kojih je najveća Bean Fest u Temerinu, poslednje tri godine. U okviru Udruženja „Biber“ deluje pevačka grupa „Pastiri vremena“ koja neguje etno muziku, zatim sekciju rukotvorica... Trudimo se da radimo, ali onako kako treba - naglasila je Miomira Mašić Ostojić.
Uglavnom u ulozi organizatora, Miomira Mašić-Ostojić se pre dve godine i sama okušala u potisnutoj tradiciji ručno rađenih sapuna, oslanjajući se na prirodu i uzimajući sve ono što nam u obilju daje. Na facebook profile/miamiacismetics mogu se naći sve informacije i novine iz njene male sapundžijske radionice.
-Moja baka i prabaka su kuvale sapune u kazanu. Uvek sam morala da bežim jer je to bilo jako opasno. Prošle zime sam realizovala dugo pripremanu odluku da počnem da pravim sapune. Kada sam saznala za hladan postupak dobijanja sapuna na bazi biljnih ulja, dala sam sebi vreme od godinu dana da naučim tehniku i da vidim da li će me to i dalje privlačiti. A danas, kao magnet kada uđem oko 10 sati ujutru u kuhinju, ostajem do 2 sata posle ponoći. Imala sam dvoumljenje da li da pravim komercijalne sapune, da dodajem veštačke mirise koji mnogo duže, intenzivnije mirišu, ili da radim sapune od 100% prirodnih i zdravih sastojaka koji povoljno deluju na kožu, čiji mirisi podižu raspoloženje i koji traju duže od klasičnih sapuna. Presudila je činjenica da sve što se stavi na kožu u roku od 20 do 70 minuta ulazi u organizam. Posle toga sam donela odluku da sve kreme i sve što će izaći iz moje „kuhinje“, sve što će proći kroz moje ruke, mora da bude 100% prirodno. Zato koristim etarska ulja koja se dobijaju destilacijom određenih delova biljaka. Puno toga sam naučila, ima puno toga što treba da naučim i osim sapuna, za sada pravim balzam za usne, ulje za nokte, prirodne pilinge, nekoliko vrsta ulja: za masažu, antireumatsko ulje, pastu za zube, buter kremu, anticelulit kremu, krema za bebe. Poslednju sam napravila sportsku kremu, koju ću uvrstiti u redovnu proizvodnju, a u narednom periodu planiram da uvrstim i šampon, antirid kremu i još nekoliko proizvoda. Za godinu dana, koliko sam na tržištu sa mojim proizvodima, javila mi se samo jedna devojka kojoj nije odgovarao dezodorans koji pravim, zbog prisustva sode bikarbone.
Iako se domaći sapuni, i prirodna kozmetika vraća u modu, treba još puno poraditi na svesti ljudi da je „kozmetika iz prirode“ , kozmetika bez veštačkih boja, mirisa, konzervansa, parafina, silikona, pojačivača pene, sa eteričnim uljima, sušenim cvetovima, laticama, začinima, pre svega potreba, a ne nešto drugo.
Ono što mene jako boli je što svuda u svetu svako čuva svoju tradiciju i svoje stare zanate. Mislim da imamo izuzetno bogatu tradiciju, kulturu, običaje, nošnje, u celoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini. Pre svega imamo vredne ljude koji prave jako lepe stvari, a stari zanati u Srbiji još uvek imaju nedefinisan status. Kada mi, kao stare zanatlije, izlažemo u nekoj okolnoj zemlji, potreban nam je samo blok i olovka, za vođenje evidencije šta prodamo, i na kraju plaćamo porez toj državi u nekom malom procentu. Na žalost, u Srbiji još uvek moramo da se registrujemo, što znači da moramo imati preduzetničku radnju ili preduzeće, plaćati doprinose, imati fiskalnu kasu. Baviti se starim zanatima u Srbiji ne nosi nikakvu olakšicu od strane države. Svojim merama država utiče na zamiranje starih zanata, jer nema tržište za ono što se pravi - zaključila je Miomira Mašić Ostojić, odlučna da istraje u nastojanju za bolji status zanatlija i starih zanata u našem društvu.