Wed09232020

Poslednja izmena:11:49:54 AM

Tesla u Nišu

  • PDF

Istina je spora, ali dostižna. Zahvaljujući turističkim radnicima, oživljena su mnoga mesta, događaji, koja bi, da nije njihovih aktivnosti i preduzimljivosti, ostala gotovo zaboravljena. Tako je i sa ličnostima. Naš veliki naučnik Nikola Tesla polako, ali sigurno, zauzima mesto koje mu pripada. Za koji dan će cela Srbija obeležavati njegov rođendan (10. jul), za koji su znali samo malobrojni.

Malo se i gotovo ništa, ne zna i o povezanosti Tesle i Niša, o kojoj je na III Business Summitu, održanom od 27-29. juna u Vrnjačkoj Banji u organizaciji Etno centra Gegula, govorio gospodin Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš, predstavljajući turističku turu Turističke organizacije Niš, u okviru Klastera puteva kulture - Putevima Tesle kroz Srbiju.
-Mnogima je to možda čudno, jer je poznato gde je Nikola Tesla rođen i gde je živeo, šta je radio i da nikada nije bio u Nišu. Ali, u Nišu začuđujuće mnogo ima toga što čini vezu između velikog naučnika i grada Niša - objasnio je gospodin Jovanović i nastavio:
-Ono što je najbitnije, da je ta orijentalna kasaba - Niš, posle oslobođenja od Turaka 1878. godine bila druga prestonica kneza/kralja Milana Obrenovića, i kao takva lagano krenula u korak sa Evropom. Izumi Nikole Tesle su u to vreme bili revolucionarni za ceo svet, pa je Niš, do kojeg su se vesti brzo širile, reagovao i započeo njihovu praktičnu primenu. Samo par godina posle prenosa telegrafskih signala u SAD, 1895. godine, uspostavljen je tele-most između Niša i Beograda, kada su se poštanski službenici dogovorili da uživo prenose koncert iz Niša u Beograd i obrnuto. Tako su nastup Pevačke družine “Stanković” u Kolarcu, čuli u Nišu, a u Beograd su došli zvučni signali iz hotela „Evropa“ gde je koncert priredila Crkveno-pevačka družina „Branko” iz Niša. Za ovu priču s kraja XIX veka malo ko zna.
Interesantno je da je Milutin Tesla, otac Nikole Tesle, pisao pesme, i da su prvi put objavljene u jednoj pesmarici koju je objavio niški izdavač.
Možda je najznačajnije da se desetak godina nakon Nijagare (1995), u Srbiji pojavljuju hidroelektrane koje rade na principima izuma Nikole Tesle. Posle „Đetinje“ u Užicu (1900) i„Vučja“ kod Leskovca (1903), treća je bila hidroelektrana „Sv. Petka“ u Sićevu, na Nišavi kod Niša (svečano otvorena 21. januara 1908). To je prva mala hidrielektrana koju je izgradila opština Niš, dok su prve dve, na Đetinji i Vučju bile privatne, i podigli su ih bogati industrijalci zbog svojih tekstilnih fabrika. To se desilo zahvaljujući pre svega niškom gradonačelniku Niša, Todoru Milovanoviću, učitelju po profesiji, veoma sposobnom čoveku koji je grad tako vodio, da je ovaj početkom XX veka, dok je on bio gradonačelnik, prerastao u pravi evropski, modran grad, sa ravnim ulicama i bulevarima. Njegova ideja je bila da odmah, nakon Beograda, dovede i struju u Niš. Godine 1908. je izgrađena HE„Sv. Petka“, uvedena je struja prvenstveno na ulicama, a kasnije i u domove bogatijih sugrađana, a interesantno je da se sve ono što je opština uložila brzo vratilo, jer su sve Nišlije želele da imaju u bar jednoj sobi sijalicu.
Nekada je Niš bio poznat po elektronskoj industriji, a danas Niš ima Elektronski fakultet koji se takođe bavi Teslinim izumima. U Nišu radi Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ koja čuva ogromnu bibliografiju i ima odličnu saradnju sa Muzejem „Nikola Tesla“ u Beogradu.
Iz svega gore navedenog, sasvim je logično da Turistička organizacija Niš uđe u projekat osnivanja Klastera puteva kulture i promoviše turu Putevima Tesle, jer želimo da te male hidroelektrane koje imamo, a imamo još jednu hidroelektranu u Sićevu HE „Sićevo“ iz 1931. godine, koje rade sa isitim mašinama, po istom principu kao pre sto i petnaest-dvadeset godina kada su izgrađene, prikažemo ne samo stručnoj javnosti, već i turistima. To su mali muzeji na otvorenom, koji su još uvek u funkciji, što je svakako interesantno za videti - zaključio je Vladimir Jovanović.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar