Manifestacija „Žetveni dani“ su uvek prilika da se na jednom mestu okupe stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, da razmene iskustva i daju poljoprivrednicima izvesne sugestije, kao i da odgovore na pitanja novinara. Tako je bilo i ove godine, krajem juna u Lukićevu, na osmim po redu „Žetvenim danima“, kojima su, uz poljoprivrednike i brojne zvanice, prisustvovali i predstavnici medija. Gost-domaćim bio je i Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije". Tom prilikom je gospodin Saković, koji se decenijama u nazad bavi praćenjem i analizom tržišta, kako našeg tako i svetskog, dao svoju ocenu o projekcijama roda i cene pšenice za ovu godinu.
On je između ostalog rekao da je sve na međunarodnom tržištu ukazivalo na to da će cena pšenice, kako se budemo primicali žetvi, ići na dole, i to je zakonitost tržišta. U prehodnoj godini je ostvaren rekordan rod pšenice i kod nas i u svetu. Iz tog rekordnog roda svetski bilansi su izašli sa velikim prelaznim zalihama.
Ovogodišnji rod će biti lošiji od prošlogodišnjeg. Prema njegovim rečima biće manji za između 300 i 400.000 tona. Ali, i takav kakav jeste on će biti znatno veći od naših potreba. Srbiji za jednu ekonomsku godinu od žetve do žetve, treba 1.500.000 tona za sve namene: ishanu stanovništva, industriju, za stočnu hranu, semensku potrošnju, a ove godine se očekuje rod nešto malo iznad 2,5 miliona tona, plus prelazne zalihe. To znači da ćemo izvesti manje nego prošle godine, ali to neće ništa promeniti na našem tržištu.
-U ovom trenutku još niko nije izašao sa cenom i niko nije ponudio cenu proizvođačima. Rekao bih da mlinari i prerađivači čekaju šta je to što izvoznici mogu ponuditi, pa da sličnu cenu ponude i oni. Sa druge strane, izvoznici čekaju da vide kakav je to kvalitet, jer na osnovu kvaliteta možemo izvršiti prodaju, pa kada budemo imali prve analize o kvalitetu, oni će izaći sa cenom. Ali, kako stvari stoje, i ako govorimo o nekom našem petogodišnjem proseku po pitanju kvaliteta, realna cena bi u ovom trenutku možda bila 16,5 dinara plus PDV za proizvođače. Sad taj nesrećni PDV neki proizvođači dobiju, neki ne, što je specifičnost našeg tržišta. Ali svaka cena između 16,5 i 17 dinara bez PDV-a, u ovom trenutku, na neki način bi se mogla braniti - rekao je Vukosav Saković.
„Žita Vojvodine“ se godinama zalažu da se napravi jedna strategija, slična kao što su je uradili u Mađarskoj, da se već kod sorti pšenice tačno zna šta je to što može dati dobar kvalitet, a šta je to što je stočna pšenica, što znači još u samoj setvi. A zatim trebalo bi, a tu bi država mogla kroz način subvencionisanja preko semena ili sejanjem odgovarajućih dobrih sorti, da podignemo kvalitet. Ideja je dobra, ali još nije zaživela. Sve dok se proizvođačima bude plaćalo isto, da li ponudili stočnu ili visokokvalitetnu pšenicu, oni će sejati ono što daje prinose. A poznato je da ono što dobro rodi ima nešto slabiji kvalitet i ono što ima bolji kvalitet, rodi manje. Ideja nije nova, stara je već par godina, ali još uvek nismo uspeli da se izborimo za nju.
Mi veoma loše stojimo kada je u pitanju semenska pšenica. I ono što je tačno, to je da je kod nas deklarisano i dorađeno seme zastupljeno u setvi sa manje od 50%, što je na neki način rak rana naše proizvodnje pšenice. To je teško popraviti i naša ideja u udruženju je bila da te početne korake povuče država, tako da umesto subvencionisanja goriva i đubriva kod pšenice, subvencioniše kvalitetno seme i omogući da proizvođači dobiju kvalitetno seme po ceni merkantilne pšenice. Ne da im pokloni, ne da uzimaju oni kojima to ne treba, ali da zamenom merkantilne pšenice za semensku dobiju onoliko koliko im je potrebno za setvu, a tu razliku koja postoji, da se nadoknadi vlasnicima semenske pšenice. Mislim da bi to bilo izvanredno da jednom zasejemo dobru pšenicu i da vidimo šta nam ta dobra pšenica može dati po pitanju kvaliteta, i da taj kvalitet probamo da revalorizujemo na međunarodnom tržištu.
A da li na našim njivama ima GMO pšenice, gospodin Saković je odgovorio:
-GMO ne samo kod nas, nego ne bi smelo da je ima ni u Evropi. Prema mojim saznanjima, nema je i kada bi neko došao do toga, bilo bi jako dobro da to bude i javno i da se svi upozore i da se to zabrani. Znate da se povremeno srećemo sa problemom kod soje, ali kod pšenice mislim da bi to seme bilo dosta teško prokrijumčariti kod nas.
