-Head Made iz Novog Sada, je komunikološka organizacija koja egzistira šest godina i koja svojim radom i verom u to što radi, obezbeđuje egzistenciju za dvadesetak ljudi. Posebno smo ponosni na činjenicu da su nam svi klijenti tržišno orijentisani, čime smo, iako smo mlada firma, pokazali svoju vitalnost - rekao je predstavljajući firmu, Vukašin Tanurdžić, kreativni direktor ove agencije, u ekskluzivnom intervjuu za portal TOPSRBIJA.COM, i nastavio:

-Pošto živimo u vremenu brzih promena, nonšalantne smene trendova, i mi u našem poslu moramo i želimo da pratimo duh vremena u kojem živimo, tako smo se našli u poziciji „pro bono“ projekata, gde radimo za male poljoprivredne proizvođače. Fokus našeg interesovanja su proizvodi sa oznakom geografskog porekla. Smatramo da je to jedna jako bitna tema u odnosu na kontekst u kojem živi naše društvo, i da su proizvodi sa oznakom geografskog porekla na svetskom, posebno na evropskom tržištu, postali proizvodi sa dodatnom vrednošću, koji spadaju u premium segment tržišta. Ukratko, bolje je praviti proizvod koji može da se diferencira u odnosu na standardnu konkurenciju nego raditi „no name“ proizvod, gde je zastupljena neka klasična ekonomija (da se proizvodi u datom roku i količinama radi postizanja određene cene). U proizvodima sa geografskim poreklom stvari funkcionišu drugačije: neophodno je detektovati šta je nasleđe tog proizvoda, njegove atribute kojima će se kroz markteinške komunikološke operacije obratiti tržištu.
Agencija Head Made je u Udruženju „Futoški kupus“ prepoznala ljude koji mogu da prepoznaju vrednosti novog vremena. Nama se dopada poverenje koje nam je ukazano da ih uvedemo u svet savremenog poslovanja. Mislim da smo to poverenje uzvratili nekim inicijativama koje doprinose brendu. Pred brendom Futoški kupus je „još mnogo bitaka“ i ovo je dobar početak. Ono što uliva snagu u ovoj fazi je da je brend postigao nivo sertifikacije, usvojena je metodologija koja je Futoškom kupusu obezbedila oznaku geografskog porekla. Futoški kupus je prvi u Srbiji uspeo da zaokruži taj ciklus i da dođe do toga da ima ovlašćene proizvođače na nivou brenda sa oznakom geografskog porekla. Postoji još jako mnogo toga šta se može odraditi i naš sledeći cilj je da probamo da podignemo nivo očekivanja od brenda Futoški kupus, ne smo u domenu proizvoda nego i u domenu usluga, jer brendovi tog tipa, svojim postojanjem na tržištu doprinose i nečem što se zove brendiranje destinacije. Zadatak agencije je da Futožanima ukažemo na potencijal turističkog biznisa, koji se logično vezuje za ovakve poljoprivredne proizvode. Potencijal razvoja nekih drugih prihodnih centara koji imaju veze sa turizmom, od adrenalinskog do hedonističkog i zdravstvenog turizma, i uslugama, npr. izradom suvenira. Naš brend Futoški kupus, kao i ovo podneblje može da odgovori na mnogo od tih kriterijuma. Futog se nalazi na jednoj fantastičnoj geografskog tački, na obali Dunava, u podnožju Fruške gore, s druge strane obale je Banoštor sa svojim vinima... Šansa je velika, a potencijal i zarada leže ne samo u proizvodnji, već i u usluzi. Sada je bitno ovaj brend držati u kondiciji, držati ga živog. Iz današnje pozicije sagledavanja Futoškog kupusa, vidim prilično širok spektar šansi, koje bi ako ih zgrabimo i postavimo u realnost, a ne samo u šansu, mogle da budu jedan veliki pozitivan primer na ovom prostoru.
Za Futoški kupus je jako bitno na današnji dan da krene putem diferenciranja u odnosu na druge kupuse. Taj put će verovatno biti popločan nekim otporima, jer živimo u prilično siromašnim okruženju. Diferneciranje mora biti u smislu da on mora imati veći cenu od nekog kupusa koji nema ni kvalitet ni obaveze koji ima brend Futoški kupus. U tom smislu postoji politika subvencija, ali ja bih voleo da živimo i da stvaramo nešto što neće zavisiti od subvencija. Subvencija treba da budu nagrada za rad, jedna vrsta dodatne valorizacije šireg okuženja, koje se u ovom slučaju zove država.
Kada govorimo iz pozicije oznake geografskog porekla, iz domena tradicionalnih proizvoda, možemo da postavimo pitanje, šta mi dobro radimo za državu. Jer, ako smo mi napravili taj proizvod, ako je on našao svoju publiku, mi smo pobedili. Mi želimo da se u Poljoprivrednoj školi u Futogu uvede predmet Kupus, ili letnji seminar o kupusu. Tema je toliko velika da bi najveći stučnjaci, biolozi, došli time da se bave i upoznaju fenomen Futoškog kupusa, zato što je to njihova struka. Ljudi koji se bave svojim poslom i vole posao koji rade, poštuju hleb koji ih hrani, bi sigurno pronašli svoje mesto u priči Futoški kupus.
FORA (Futoška omladinska radna akcija) je direktno uvlačenje mlade generacije u celu ovu priču. Ovoj deci se otvoreno kaže da postoji original i prevara. Nije prevara proizvoditi kupus koji nije Futoški. Prevara počinje u onom momentu kada ti na svoju prikolicu napišeš da je to što prodaješ Futoški kupus, a nije. Nemoguće je da u vreme prodaje kupusa imamo 1.500 prikolica po Srbiji na kojima piše da je to Futoški kupus. Mi mladima, učesnicima FORA-e poručujemo da kažu roditeljima da paze šta kupuju. Ali, najvažnije je kada vidite sto mladih ljudi na jednom mestu, kao prioritet se uvek ispostavi da ostanu živi i zdravi, da ih ne ugrozi rad na suncu, i da se druže.
FORA povezuje jedan tradiconalan i konzervativan brend sa jednim modernim i progresivnim brendom koji je iz domena šou biznisa. Ali, taj naš EXIT festival ima širu svest, i koristi svoj medijski uticaj da pomogne razvoju lokalnih, malih brendova, i to je fina sinergija koja se dešava. Sve se to povezalo i sa humanitarnim aspektom, da će sav kupus koji su deca danas posadila, kroz program EXIT AID-a, biti disribuiran na područja zahvaćena poplavom. Neki ljudi će u oktobru, novembru, u Obrenovcu, pojesti jedan topli tanjir nečeg kvalitetnog, i neka to bude ljubav koju mi možemo da pošaljemo u ovom trenutku. Uradili smo ono što možemo, ali smo uradili, nismo ništa zabašurili, nego smo zasadili njivu, dobri ljudi iz Futoga će voditi računa o toj njivi, dobri ljudi iz EXIT-a će odneti taj kupus onima kojima je potreban, a mi ćemo u oktobru poslati kuvare tamo i možda napravimo jedan veliki zajednički kupus.
Svima je jasno da su omladinci ovde došli zbog karte za EXIT. Ali, s druge strane oni su vrlo pažljivo saslušali šta smo imali da im kažemo u vezi Futoškog kupusa i bredndiranja, oni su vredno posadili tu njivu, pa smo imali slučajeve prošle godine da su na Facebook-u u oktobru pitali da li je kupus otišao tamo gde treba. Onda nije tačno da je karta bila jedni motiv.
Ja bih voleo da sledeće godine možda okupimo 200 mladih i posadimo veće njive, da to bude kupus koji će se prodavati u najelitnijim trgovinama Srbije i koštati više, a da će deo novca otiću u druge institucije, kojima je potrebna neka vrsta finansijske pomoći. Humanitarni karakter je neophodan jer tim mladim ljudima pospešuje osećaj pripadnosti, i da rade nešto iz misije, a ne samo iz vizije, da se lepo provedu. I svake godine mi dodamo još 100 ljudi u taj korpus koji ima neku ideju, i koji je na kraju ostao obogaćen, a ne uskraćen. To je dug proces, ali za 10 godina mi imamo šansu da imamo 1.000 mladih ljudi koji znaju priču o Futoškom kupusu, koji će vredeti više nego stotine novinskih članaka.
Stalno razmišljamo o tome da bi neko trebao da shvati šta mi radimo, pa da odredi neku parcelu koja nije nečija. Ove godine Miroljub Janković je dao hektar zemlje, od koje njegova porodica treba da živi sledeće godine. Taj čovek je rizikovao iz razloga što u nešto veruje.
Prošle godine smo imali strah da li će deca to dobro uraditi, međutim, škarta manje više nije ni bilo. Danas smo posadili ljubav, ljubav spustili u futošku zemlju, i u tome je naša pobeda – zaključio je Vukašin Tanurdžić.