Sun09272020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Sava Vladislavić Raguzinski, čovek koji je spasio ruskog cara

Sava Vladislavić Raguzinski, čovek koji je spasio ruskog cara

  • PDF

Na malom trgu koji deli ulice Mitropolita Stratimirovića, Vinogradarsku i Ulicu Jovana Živanovića, podignuta su dva spomenika, Baronu Pjotr Nikolajevič Wrangel-u i grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom. Ovaj drugi, rad vajara Đorđa Lazića Ćapše, otkriven je u junu 2009. godine, čoveku koji nikada nije bio u Sremskim Karlovcima, ali koji je utisnuo snažan pečat njegovom kulturnom razvoju.

Sava Vladislavić Raguzinski, trgovac, diplomata, prvi ruski obaveštajac, rođen je u Jaseniku, pored Gacka, sredinom XVII veka, kao sin hercegovačkog kneza Luke Vladislavića, koji je posle sukoba sa porodicom Čengić, morao da napusti Jasenik i sa preseli se u Dubrovnik.
Porodica se tu, pre svega, bavila trgovinom. Sava je kasnije zabeležio da je u trgovinu ušao zahvaljujući novcu koji mu je dao otac, ali je i podvukao, da je sav početni kapital i vratio, kada je razvio svoje poslove. U Dubrovniku je stekao i svoje prvo obrazovanje, vrlo solidno, a pretpostavlja se i u Mlecima.
Međutim, njegova prava istorijska uloga nastaje njegovim odlaskom u Carigrad, gde je baveći se trgovinom stekao znatan imetak, ali je preko vaseljenskog patrijarha došao u dodir sa ruskim poslanicima, dajući im informacije po pitanjima turske politike, dvora, države. U Carigradu se nazivao Sava Raguzinski, verovatno što je došao iz Dubrovnika (Ragusa).
Postoji priča, potpuno neproverena, da je u Carigradu spasio život caru Petru Velikom, koji je imao običaj da inkognito posećuje velike gradove, između ostalih hteo je da poseti i Carigrad. Međutim, Turci su za to saznali, krenula je hajka za imperatorom, ali ga je pre Turaka našao Sava Vladislavić i spasao ga. Bilo kako bilo, ruski poslanik u Carigradu preporučuje ga caru Petru Velikom, i u leto 1703. godine njih dvojica se upoznju, i od tada, pa sve do careve smrti 1725. godine, Sava Vladislavić je bio njegova desna ruka.
Za dotadašnje zasluge, car mu je, nazivajući ga ilirskim plemićem, dao i materijalno priznanje, povlašćen status na slobodnu trgovinu, najviše što se moglo dati jednom strancu. To mu je otvorilo put ka sticanju ogromnog bogatstva, koje će on kasnije i postići.
Zahvaljujući tome, on je snabdeva rusku vojsku neophodnim namirnicama u ratu sa Šveđanima, a 1711. godine bukvalno je spasio rusku vojsku poraza od Turaka, na čemu mu je car bio neizmerno zahvalan.
Može se reći da je Sava Vladislavić u velikoj meri uticao na formiranje ruske vojske. Rusija je postala velika sila upravo za vreme Petra Velikog, a Sava Vladislavić je u tome u velikoj meri učestvovao.
U Italiji, kao predstavnik Rusije u Rimu, pripremao je konkordat između Rusije i Vatikana, brinuo o ruskim plemićima i nabavljao umetnička dela za letnji dvorac Petra Velikog u Sankt Peterburgu.
Godine 1725. umire car Petar I, i trebalo je velikog suseda na istoku obavestiti da je došlo do smene na ruskom prestolu. Tako ga je carica Katarina I, koja mu je dodelila titulu grofa, februara 1725., poslala kineskom caru, gde je boravio tri godine. Za vreme njegovog boravka u Kini dolazi do uspostavljanja granice između ove dve carevine, tako da linije koje je on povukao, sa malim izmenama, važe i danas.
Na istoku, na samoj granici, Sava Vladislavić je osnovao grad Kjahtu.
Na žalost, koliko god da je bio uspešan na polju diplomatije, na polju trgovine, u privatnom životu nije imao puno sreće. Oženio se 30 godina mlađom Venecijankom, imali su tri ćerke, ali ga ni jedna od njih nije nadživela. Pretpostavlja se da je imao i vanbračnog sina, koji je takođe umro pre njega. Na kraju, posle velike tragedije koja ih je zadesila, napušta ga i žena, vrativši se u Veneciju. Novac koji je zaradio, testamentom je ostavio ženi i rođacima, a preminuo je u Sankt Peterburgu 1737. godine. Sahranjen je u Lavri Sv Aleksandra Nevskog, sa najznačajnijim Rusima toga doba.
Iako u Sremskim Karlovcima nikada nije bio, Karlovčani su mu podigli spomenik, i to ne slučajno. Na Savin nagovor, car Petar Veliki, početkom XVIII veka, poslao je u Sremske Karlovce prvu gramatiku i bukvar, koje je u centar srpske duhovnosti, i budući centar srpske pismenosti, doneo učitelj Maksim Suvorov. To je označilo nastanak prve srpske škole u Sremskim Karlovcima.
Sava Vladislavić je „i šakom i kapom“ pomagao i srpske manastre, pre svega u svom rodnom kraju: Žitomislić, Tvrdoš, pa manastir Savinu u Herceg Novom. Pomagao je pravoslavnu crkvu i svoj rodni kraj gotovo celog svog života, pa iako je bio u službi ruskog cara, bio je i u službi svog naroda. Verovatno i formiranje ruske politike prema ovim prostorima delom je zasluga Save Vladislavića

Prema kazivanju vodiča, Milene Katić

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar