Prof. dr emeritus Branka Lazić pionir je organske proizvodnje na našim prostorima, koja je u decenijama dugom radu ostavila nemerljiv trag u razvoju organske poljoprivede i njenoj promociji.
Ono što dr Branku Lazić izdvaja od ostalih, osim njenog velikog stručnog i naučnog znanja, je njen neposredni odnos sa proizvođačima, a njena energija, koja još uvek ne jenjava, prava je inspiracija svim njenim saradnicima.

Ovo su neki izvodi iz njenog obraćanja, na promociji mapa organskih proizvođača u Bačkoj i Osječko-baranjskoj županiji, u okviru projekta Pannonia Organica, IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija, u organizaciji Zelene mreže Vojvodine.
-Vojvodina je prošla etapu rađanja i male dece koja počinju da hodaju, i organska poljoprivreda Vojvodine je sada u jednoj razvijenoj mladosti. Kada prođete pijacom „Moj salaš“, koja se svakog četvrtka od početka juna do kraja septembra, od 12-20 časova ordžava na platou ispred SPENS-a u Novom Sadu, ali tako je i na terenu, videćete mnogo mladih koji su ušli u ogansku poljoprivredu. To je prava šansa. Stariji su tu da pomažu, a mladi sa novim, drugim znanjima od generacije koju su nasledili, jer poseduju ekološka znanja na višem stepenu, iako još o samoj proizvodnji imaju dosta da uče, mogu da naprave čudo.
Živimo ne XX, ne u XXI veku, već u ekološkom, zelenom veku koji diktira pravac daljeg obrazovanja. I dalje će nevladine organizacije biti nosioci tog procesa, jer sistemi državne edukacije su dosta ukalupljeni i ne mogu se uvek prilagoditi svakoj sredini. Edukacija za organskog proizvođača mora biti lokalna. Samo neke stvari su opšte: Principi zakonske regulative, Propisi EU i naši propisi, a sve ostalo je sasvim lokalnog karaktera.
Organska proizvodnja je začeta na severu Bačke, u Subotici, preko „Terasa“, koji su u prvo vreme bili nosioci te proizvodnje, a onda, skoro desetak godina kasnije, priključile su se druge ekološke organizacije, među kojima je danas jedan od najaktivnijih „Zelena mreža Vojvodine“ i „Centar za organsku proizvodnju“ u Selenči.
U Vojvodini ima nekoliko tipova organske proizvodnje. Imamo mali posed, koji je po meni tipičan za organsku proizvodnju, porodični posed koji može da ostvari najkvalitetniju organsku proizvodnju. Neki mali posedi su prerasli u velike, kao što su Vozar, Mamužić, koji su od početnih 800m2 proširili svoje posede na desetine hektara, i to su uglavnom proizvođači povrća.
Imamo i žene iz Vojvodine. Najveći rezultat Vojvodine, kada je reč o organskoj proizvodnji, je edukacija žena i zahvaljujemo se Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova koji je imao sluha i razumevanja da treba da edukujemo jednu široku populaciju žena Vojvodine. Ako je 800 njih čulo šta je organska proizvodnja, i neka su samo jednoj osobi to prenele, već je dovoljno.
Žene nisu slučajno markirane kao nosioci progresa. Biološka osobina žena je da dobro razumeju prirodu, daleko bolje od bilo kog muškarca, jer one za svoju porodicu, decu, unučad, veoma brinu. I to je suština, treba brinuti i znati kako proizvoditi kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu za sebe, porodicu, i jasno za nas koji te proizvode kupujemo.
Taj veliki broj žena doveo je do toga da već imamo i prve bio bašte, u koje je uložen veliki trud. Ništa to nije jednostavno, i nemojte misliti da je organska proizvodnja Bogom dana. Organska proizvodnja traži znanje, veštinu, veliku ljubav. Ko to ne voli ne treba da radi. On propada za godinu dana. Mora se voleti biljka, mora se pre svega voleti priroda, jer se mora raditi u skladu sa prirodom uz visoke moralne kvalitete. Ne postoji kontrola koja može reći da li je neko dao nešto što ne sme. Organska proizvodnja konroliše proizvodnju, ne krajnji proizvod.
Naša organska proizvodnja ima sve tipove organske proizvodnje. Ima tu i problema.
Vojvodina prednjači, u odnosu na ostatak Srbije, kada je u pitanju edukacija, ali još uvek ima i onih koji pitaju: Šta je organska proizvodnja? To znači da nikada nije dosta redovnih edukacija, ovih koje radimo povremeno, vanistitucionalnih, malih grupa edukacija na otvorenom polju...
Svi govore o malom posedu. On je nama dobra osnova i uvek će biti. Ali mi imamo i velike proizvođače sa kojima se ja lično jako ponosim. Ako uđete na 55ha kao Univerexport, koji je prošao period konverzije i ušao u organsku proizvodnju, to je velika stvar. Jedna analiza, koju smo uradili za drugi tip studije, je pokazala da je Univerexport, domaći trgovinski lanac, vodeći za prodaju organskih proizvoda u Srbiji. Ako uđete na posed sa 1.000 krava i 2.000ha farme u Čurugu, odakle dobijemo organsko mleko i proizvode od mleka, koji su prvi na tržišt ovog dela Evrope, pa se pojave novi mladi proizvođači u Srbobranu, sa velikim površinama povrća, to znači veliki podstrek za sve.
Uvek me pitaju zašto nema više organskih proizvođača? Pa, kada bi bili neki drugi, normalniji uslovi, onda bi i ta proizvodnja bila zastupljenija.
Samo edukacijom, znanjem i etikom možemo raditi na širenju organske proizvodnje. Tu nikako ne sme da se zapostavi najvažniji uslov, a to je ljubav prema tome, jer ako ne volite, nemojte ulaziti u to. Nemojte donositi negativne poene organskoj proizvodnji. Samo vašim radom, vašom ljubavlju i znanjem moguće je širiti organsku proizvodnju.
Ja jako verujem u moje proizvođače, jer smo mi u svakodnevnom kontaktu, od vlasnika malih parcela do velikih, i ja se nadam da će ova naša pijaca koja je proslavila deset godina ići dalje, da će biti još više organskih proizvoda u prodavnicama, i više kvalitetne hrane i kod onih koji ne proizvode na organskim principima. Mi sa našim primerom pokazujemo pravac kako proizvesti zdravstveno bezbednu kvalitetnu hranu, bez ostatka - zaključila je dr Branka Lazić.