Opština Novi Bečej poznata je, pre svega, po ratarskim kulturama. Takođe se zna da veliki broj poljoprivednih gazdinstava raspolaže malim parcelama, kao i da je sve više mladih ljudi koji bi želeli da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, ali nemaju svoju zemlju. Zato je nerealno je očekivati da će se, u uslovima kada ratarstvo beleži ogroman napredak, a cena poljoprivrednih proizvoda uglavnom padaju, mladi ljudi zainteresovati za ovu vrstu posla i da će u tom delu privrede tražiti i naći svoju šansu.
Imajući to na umu, lokalna samouprava opštine Novi Bečej opredelila se da sa programom USAID napravi projekat diverzifikacije poljoprivredne proizvodnje, da bi, pre svega mladim ljudima pokazala značaj i rezultate proizvodnje povrtarskih kultura u plastenicima, jer na tim malim parcelamaoni mogu da ostvare neku poslovnu priliku u proizvodnji povrća, voća ili drugih kultura.
Ovaj projekat funkcioniše po principu partnerskih odnosa USAID-a i opštine Novi Bečej gde se udruženim snagama omogućilo mladim ljudima koji nemaju sredstava da u toku dve godine koriste inkubatore-plastenike i započnu svoj biznis. Zaradu koju ostvare na taj način, mogu da ulože u proizvodnju u svom plasteniku, i da postanu ekonomski nezavisni.
Vladimir Antonović, bivši vrhunski sportista koji je igrao i u rukometnoj ligi Evrope, a sada je u sportskoj penziji, jedan je od četvoro mladih ljudi u opštini Novi Bečej, koji su iskoristili prvu ponuđenu priliku i ušli u ovaj projekat, verujući u sebe i svoje sposobnosti. Mašinac po stuci, u kojoj se nije snašao, a borac u duši, poželeo je da se, poput svojih roditelja bavi proizvodnjom povrća, i u tome uživa.
Sve je počelo prošle godine sa predavanjima, posle kojih je usledio konkurs i dobijanje plastenika površine 240m2. Vladimir se danas u plasteniku brine o 1.000 strukova paradajza, koji bi trebali da daju prinos od dve tone, ili 5-7kg po struku. Posle paradajza, zasadiće zelenu salatu.
Za sada, taj paradajz se može naći na pijaci, a za izlaz na neko veće tržište potrebne su daleko veće količine koje se mogu postići udruživanjem.
Trenutno u Novom Bečeju ima desetak proizvođača paradajza, a lokalna samouprava je obećala izgradnju hladnjače za čuvanje povrtarskih kultura, tako da samo treba premostiti put od ideje ka realizacije, da se steknu svi uslovi za uspeh u ovoj vrsti proizvodnje.
Sebe Vladimir Antonović u budućnosti, posle ovog dvogodišnjeg iskustva, vidi u realnom svetu, u koji će ući korak po korak. Prvo će na porodičnom imanju (5 jutara), da podigne plastenik-dva, pa će polako sa znanjem, širiti i posao.
Vredno beleži svaki prodati kilogram, ali o profitu ne raznišlja. Kaže, na kraju će da sabere i oduzme, da vidi hasnu od ovog svakodnevnog rada, koji traje od 6 do 9-10 sati, dok ne otopli, i posle podne, od 17 sati pa dok se vidi.
Vladimir planira da se i sam bavi rasadničkom proizvodnjom, ali kako kaže, za vredne, radne ljude i one koji vole rad na zemlji, uvek se može naći mogućnost da se lepo zaradi za pristojan život.
