Drvo kakaoa, u čijim se mahunama nalaze plodovi od kojih se nakon obrade dobija čokolada, otkriveno je pre 2000. godina u tropskim šumama Amerike.
Među prvima koji su imali zadovoljstvo da okuse ovaj neodoljiv ukus bile su Maje. Oni su mešali semenke kakaoa sa drugim začinima i tako dobijali gorak začinjen napitak, koji je, smatralo se, imao lekovito dejstvo. Za njih su mahune kakaoa simbolizovale život i prodnost. Koristile su se u obrednim ritualima, uključujući i venčanja, i smatrale se hranom bogova.

Do vremena kada su se na tlo Južne Amerike iskrcali Španci, semenke kakaoa bile su platežno sredstvo na tom području. Kao novac koji raste na drveću imale su naročitu vrednost zasnovanu na broju 20.
Stanovnici Evrope su prvi put došli u dodir sa ovom poslasticom 1519. godine, kada je Montezuma Hernanu Kortezu i njegovim vojnicima ponudio svoj božanski napitak. Španski konkvistadori su potom u Evropu doneli seme kakaoa, nakon čega dolazi do njegove masovne upotrebe. Kralj Montezuma bio je veoma bogat. Smatra se da je posedovao 40.000 karga, odnosno 960 miliona zrna kakaoa, kojima je zadovoljavao dnevne potrebe svojih ratnika koji su svakog dana ispijali čak 2.000 velikih pehara kakaoa!
Kakao je fascinirao Korteza. U pismu Karlu I napisao je: „Božanski napitak od čokolade stvara otpornost i deluje protiv umora tako da omogućava čoveku da čitav dan hoda bez hrane“.
Godine 1615. četrnaestogodišnja španska princeza Ana od Austrije bila je otpravljena da bi se udala za francuskog kralja Luja XIII, koji je bio svega nekoliko dana stariji od nje. U Pariz je između ostalog u svom mirazu ponela i semenke kakaoa. Sa njom je pošao i sluga specijalizovan za pripremanje tople čokolade. Tako se navika pijenja tople čokolade proširila u Francuskoj, a potom i na čitavu Evropu.
Napici od čokolade bili su liksuz sve do 1800.godine kada je počela masovna proizvodnja.
Napoleon III je 1860. godine ukinuo porez na ovaj proizvod, jer je smatrao da nije luksuz i da su njegove nutritivne vrednosti nesporne.
Godine 1875. nakon osam godina eksperimentisanja, švajcarski naučnik Daniel Peter pronašao je način da spoji mleko sa čokoladom. Pomogao mu je Andri Nestle, koji je uspeo da kondenzuje mleko redukcijom vode. Drugi Švajcarac, Rudolf Lindt, dodatno je usavršio proizvodnju čokolade. Razvio je tehniku školjkarenja, nazvanu po usecima školjkastog oblika što ih je upotrebljavao, a uz pomoć koje se dobija najfinija tekstura i ukus čokolade.
Nemci su bili rani majstori masovne proizvodnje čkolade. Petorica braće Stolverk bila su opsednuta usavršavanjem proizvodnje u svojoj fabrici koja je brzo rasla. Table čokolade su pakovane u maštovite omote, a šareni plakati koji su ih nudili, danas vrede pravo malo bogatstvo za kolekcionare.
Čokolada konzumirana na našem tlu prvi put se spominje u dnevniku Eugena Savojskog koji je uoči bitke kod Sente 11. septembra 1697. godine u Titelu prekraćivao vreme pijući čokoladu.

Zbirka strane umetnosti Muzej grada Novog Sada