Prve podatke o kulinarstvu u staroj Grčkoj dao je Homer 700. godina pre naše ere u svojim delima Ilijada i Odiseja.
Iz tog vremena datira i najstariji poznati kuvar - Opsologija koji je napisao Terpsion. Njegov učenik Arhestrat napisao je Hedipatiju koja je bila neka vrsta gastronomske enciklopedije. Vrhunac rafiniranog kulinarstva u staroj Grčkoj bilo je Periklovo i Alkibijadovo vreme od 449. do 429. godine pre nove ere kada je Perikle suvereno vladao Atinom. Istoričari tvrde da su tada pekari umeli da peku 72 vrste hleba i beskonačno mnogo vrsta slatkiša.

Osim toga, Grci su pravili i encris-vrstu uštipaka od heljdinog brašna, ulja i meda, dispurus je bio prstenast kolač koji su umakali u vino i jeli vrućeg, a trion je bila vrsta torte punjene bobicama grožđa i bademom uvijena u smokvino lišće.
Kolač od sira, jedan od omiljenih deserta širom sveta napravljen je verovatno na grčkom ostrvu Samos. Osim poslastica u vidu deserta se koristilo i sveže i suvo voće.
Stari Grci su imali specijalne ceremonije, pa i robove koji su nazivani trapezolozi što bi u prevodu značilo ceremonijal majstori, koji su bili odgovorni da se gozba odvija po ustaljenom redu na koju su dolazilo samo pozvani.
Kolači koje su pravili stari Grci uticali su na rimsko, a preko ovog i na vizantijsko poslastičarstvo, a nakon turskog osvajanja Vizantije uticali i na tursko naseđe koje su ovi u svojim osvajačkim pohodima preneli u zapadnu Evropu.

Zbirka strane umetnosti Muzej grada Novog Sada