• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Na petoj Fijakerijadi, u cilju očuvanje tradicije i promocije konjičkog sporta, održanoj 3. avgusta u Kovilju, u vožnji zaprega kroz čunjeve u konkurenciji dvoprega i četvoroprega, i reviji paradnih zaprega konja lipicanerske rase, među 70 učesnika, našao se i Nenad Neša Dragačevac iz Obrenovca, član konjičkog kluba “Konverzano” iz Surduka, sa svoje dve kobile i dva ždrebeta-blizanca, koji su svojim prisustvom izazvali pravu atrakciju.

Kako je objasnio gospodin Dragačevac, jako je redak slučaj da kobila oždrebi dva ždrebeta. Postoji statistika po kojoj jedna od hiljadu kobila oždrebi blizance, ali isto tako retko od tih oždrebljenih i odgaji, a upravo se to dogodilo u Obrenovcu.
Gospodin Dragačevac je danas ponosni vlasnik šest konja. Dve kobile, koje je doveo na koviljsku Fijakerijadu, su sestre i po ocu i po majci. Majka im je karađorevačka kobila Sikra 14, otac karađorđevački pastuv Favory Zora 19.
Jedna kobila nosi oznake 171 Sikra 15, a druga 11 Sikra 2. Stare su četiri i pet godina, a starija je u svom prvom žrebljenju oždrebila dva ždrebeta, što je retkost svetskih razmera.
Kod kuće ima još dva pastuva. Otac pastuva po imenu Siglavi Eleganta je Siglavi Servola iz Austrije, a majka Eleganta iz ergele Silvašvard (Szilvasvarad) u Mađarskoj. Njega je ergela Kelebija uvezla iz Austrije, a drugi pastuv je poreklom iz Karađorđeva. Gospodin Dragačevac se svih ovih godina trudio da ima tzv. čiste konje, konje koji su sa pedigreom, i konje koji su sa državnih ergela.
Za vreme majskih poplava u Obrenovcu, svi ovi konji, dva pastuva, dve kobile i dva ždrebeta, bili su smešteni dva dana i dve noći u kamionu.
-Kada je voda prodrla u kamion, na sreću popela se samo do kičica na nogama konja, i ždrebad bi sigurno stradala, jer je voda bila jako hladna, da na kraju nisu na vreme spašena i danas su živahni i zdravi. Kobile su prošle godine bile na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i trebale su i ove godine, međutim nisam mogao da ih izađem kamionom iz dvorišta, i da dođem - objašnjava težinu situacije u kojoj se nalazio gospodin Dragačevac.
Zato je na poziv prijatelja došao u Kovilj, da se vidi sa njima i da se malo druže, „da izađe iz svakodnevnice koja posle svih ovih peripetija i nedaća, pomaže.
Konjarstvo je za Nešu Dragačevca lep hobi, koji mu hrani dušu i ispunjava srce. Privatno se bavi nekim drugim poslovima, jer, kako kaže ima troje dece, i da kada bi imao mogućnosti, prihode, određena sredstava, da se od konjarstva može živeti, bavio bi se samo konjima. Međutim, to nije slučaj.
-Konji su uvek bili luksuz a pogotovo danas. I sve što je vezano za konje, sve je to sada u deficitu. Od kovača, potkivača, sarača, jer zato što su retki, zato su i skupi - smatra gospodin Dragačevac.
Po njegovim rečima mi smo narod koji je poznat po amaterizmu, i jako je malo profesionalaca koji su voljni, spremni da sve ispoštuju do kraja. U poslednje vreme polako se izdvajaju neki ljudi, i to obećava i daje nadu da će jednog dana biti drugačije.
Najbitnije je da čovek zna šta hoće. Da bi neko ušao u taj profeionalizam treba jako puno rada, vežbe, treninga, ali je on sam sebe limitirao da se ovim bavi do nivoa druženja, da ne trpi porodica, posao i sve ostalo. Zato su druženje i prijatelji u Kovilju bili na prvom mestu, a prelepe kobile i fijaker, koji je provozao na reviji paradnih zaprega, nužno potreban adrenalin da se nadvladaju iskušenja relanog života. Jer za njega druženje sa konjima i ljudima koji iskreno vole i osećaju ove plemenite životinje, je prava bajka.