Tue06022020

Poslednja izmena:09:41:39 AM

Back REPORTAŽE Predstavljamo Jelena Pavlović: Gosti oduševljeni etno pričom Markovog konaka

Jelena Pavlović: Gosti oduševljeni etno pričom Markovog konaka

  • PDF

Selo Vlakča, poznato po Mihajlu Petroviću, prvom srpskom avijatičaru i najlepšim dvorištima u Srbiji, nalazi se u geografskom centru Srbije, u opštini Stragari, podno planine Rudnik, 25 kilometru od Kragujevca i 12 kilometara od Topole. Vlakča, bez obzira na šumadijsku pitominu koja ga okružuje, i vredne i poštene ljude koji u njemu žive, deli sudbinu ostalih srpskih sela, koja polako odumiru. Danas u selu živi 671 stanovnika, a u poslednja tri popisa primećen je pad u broju stanovnika.

Da u selo može da se vrati, a ne samo da se iz njega odlazi, pokazao je mladi bračni par Jelena i Marko Pavlović, koji su po završenim studijama odlučili da u ovom selu, pored kojeg ne prolaze glavni putevi, u porodičnoj kući i na porodičnom imanju, uvežu svoje znanje sa praksom, i pokažu kako u realnosti funkcionišu njihove diplome sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Oni su se upustili u turističku priču i osnovali seosko turističko domaćinstvo “Markov konak“, kategorizovano pre tri godine, za bavljenje seoskim turizmom. Za sada, domaćinstvo ima tri sobe i pet ležajeva, a planira se proširenje do 15 ležajeva. Do sada su ga pohodili turisti iz Rusije, Poljske, sa Mauricijusa, iz Izraela, Rusije i naravno domaći turisti, najviše iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
Iako je oko „Markovog konaka“ najviše angažovana najmlađa generacija, Jelena i Marko, svoj doprinos daju i Markovi roditelji, Svetlana i Dragoš, te roditelji njegovih roditelja, baka Vukosava i deda Nikola, koji su i najveći animatori gostiju.
Jelena kaže da je njihovo domaćinstvo tipično za ovaj kraj, sa domaćim životinjama (krave, ovce), sa baštom, vinogradom, izvorom pijaće vode (od kojeg je napravljen protok za ribnjak, koji je u planu da se ove godine završi), mini dečjim igralištem, i od skora sušarom za sušenje voća.
-Zapravo nema ništa ekskluzivno, čak smo hteli da pravimo u dvorištu bazen, ali ja sam bila protiv, jer mi to ne ide uz neku etno priču. Ja sam za ovo, baš za etno, da ne budemo kao drugi - naglasila je Jelena Pavlović, mlada žena koja je vojvođanski krajolik (rođena Novokneževčanka) zamenila sa šumadijskim.
Gosti su uglavnom oduševljeni prirodom i hranom, svežim vazduhom i ostvarenom prisnošću, pre svega sa domaćinima, a onda i ljudima koji ovde žive, i to je najveći razlog zbog čega ponovo dolaze. Svi koji se opredeljuju za ovaj vid turizma znaju šta da očekuju i zašto dolaze, niko ne traži poseban komfor u sobama, jer zapravo ni ne provode vreme u sobama, samo prespavaju, i ceo dan borave napolju. Međutim, specifičnost ovog domaćinstva je što je to seosko-lovačko domaćinstvo.
-Što se tiče seoskog turizma trudimo da ovo bude jedno tipično seosko domaćinstvo, šumadijsko, u kojem ništa nije našminkano. Naši gosti su naši gosti, sede, jedu sa nama, u opuštenoj, drugarskoj atmosferi. Organizujemo izlete uz planinski ručak, vožnju traktorom, u sezoni idemo u branje pečuraka, šumskih plodova, posebno šumskih jagoda... Imamo tri košnice, što je dovoljno za naše potrebe, a neki od turista imaju želju da vide kako se pravi med, u čemu nam pomaže pčelar iz mesta, zatim kako se pravi sir, a mi im izlazimo u susret. Trudim se da kroz sve to provučem i moju ljubav prema ručnim radovima, pa po želji gostiju organizujem radionice štrikanja, heklanja, veza... Sarađujemo i sa drugim domaćinstvima i na taj način dopunjujemo našu ponudu posetom: Ergeli porodice Vasiljević u Kutlovu; posetu Stragarima i vodenici „Cicić”, na reci Srebrnici, ateljeu „Kuća Lazić” i ateljeu „Carica”… Tu su i manastiri Petkovica i Voljavča... Uglavnom ispičamo našim gostima šta sve u okolini ima i ono šta im se sviđa tamo ih vodimo. Pretpostavljam da im se to dopada jer mahom ponovo dolaze - kazala je Jelena.
Što se tiče lovnog turizma, tu je angažovan muški deo domaćinstva. Oni su članovi Lovačkog udruženja „Šumadija“ Kragujevac, LU „Srebrnica“ Stragari i LU „Vladan Milošević“ Knić. Lovi se i sitna i krupna divljač, a gosti biraju ovo domaćinstvo jer mogu da dovedu svoje kućne ljubimce, koji mogu da budu smešteni u boksovima ili u sobama, ako su navikli na takve uslove. Lovci koji dođu bez svojih pasa, u lov mogu da povedu kerove iz domaćinstva.
Kako se turisti sa dalekog Mauricijusa, Izraela i drugih egzotičnih destinacija odlučuju da svoj odmor ili deo odmora provede u malo poznatom selu Vlakče, po mišljenju Jelene Pavlović tu nema dvoumljenja:
-Njima je interesantno ono što nama predstavlja svakodnevnicu. Pa tako je vožnja traktorom uvek propraćena vriskom zadovoljstva, jedni se klanjaju pri ulazu u štale, drugi imaju specifičan režim ishrane, proslavljanja praznika i svojih običaja. Neki od naših gostiju nisu mogli da zapamte kako se zove naše selo, pa su nas reklamirali kao selo Pavlovići (što smo brzo ispravili), gosti sa Mauricijusa su bili oduševljeni mirisom tamajana i velike količine su odneli svojoj kući, dok gosti iz Izraela nisu hteli ni da uđu u naše svetinje, tako da je nama interesantno da upoznamo nove ljude, da vidimo šta rade, kakvi su im običaji, a njima ono šta mi radimo, kako živimo - objasnila je Jelena Pavlović.

 


 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar