Mon09282020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back TURIZAM SEOSKI TURIZAM Kuća Čolovića, izazov i za turiste i za druge domaćine

Kuća Čolovića, izazov i za turiste i za druge domaćine

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Reprezentativno zdanje, Kuća Čolovića u selu Mala Vrbica (Stragari), na padinama Rudnika, danas je aposlutni lider seoskog turizma, i to ne samo u Šumadiji, što je potvrđeno nagradom, koje je ovo domaćinstvo dobilo u maju 2012. godine kao „Brend-lider za zasluge u razvoju eko i etno turizma u jugoistočnoj Evropi“.

Tri dvorišta, čitav niz starih kuća, konaka, vajata, mlekara, ambara, kačara, košnica, u kojem se novo prepliće sa starim oslikavajući srpsko domaćinstvo od početka XIX veka, kada je podignuta tzv. Stara kuća, do renovirane tzv. Nove kuće iz 1900. godine.
Ideja za bavljenjem seoskim turizmom došla je sama po sebi, jer se današnji vlasnik Mihajlo Ćurčić, unuk Milisava Čolovića, najstarijeg od petorice braće Čolović, oko kojih se vrati cela ova priča, u Danskoj bavi turizmom. Od zamisli, 2008.-09. godine do realizacije, trebalo je da protekne samo godinu dana. Ima tu još što šta da se renovira, proširi, ali tako je to kada se uđe u turističku etno priču. Prvobitan plan da to bude letnja rezidencija danske kompanije gospodina Ćurčića, vrlo brzo je preinačena, jer se došlo do zaključka da bi bila prava šteta da se ovo ne pokaže i drugima.
A ima da se pokaže mnogo. Imetak porodice Čolović, počeo je da uvećava deda braće Čolović, Radoj, koji je krajem XIX veka izvozio suve šljive, pekmez od šljiva i rakiju za Budimpeštu. Još pre Prvog svetskog rata, Čolovići su posedovali više od 100 hektara zemlje, što je tada bila velika imovina. Ova familija je živela u porodičnoj zadruzi, u kojoj je bilo preko 30 članova, dok je na imanju, koje se prostiralo i na 150 ha, svakodnevno radilo preko 120 radnika.
„Nova kuća“, koja je renovirana da izgleda kao kada je izgrađena 1900. godine, osim raskošnog dnevnog boravka, kuhinje, trpezarije, verande ima i muzejski deo, sa očuvanim istorijski važnim porodičnim dokumentima, trofejima, ordenjima, unikatima, reklamama. Među brojnim eksponatima ističu se fotografija čukundede braće Čolovića iz 1865. godine, rad Anastasa Jovanovića, ličnog fotografa kneza Mihaila Obrenovića, čija se kopija nalazi u Arhivu Narodnog muzeja u Beogradu i smatra se jednim od najstarijih portreta kod nas, kao i platno “Srpska Gernika” skandinavskog slikara brazilskog porekla Hose Vasconcellosa na kojoj je su u scene iz sepske istorije umetnuti likovi Čolovića. U Novoj kući nalaze se i četiri smeštajne jedinice na spratu i jedna u prizemlju, koje nose imena svekrve Stanija i snaja: Darinke, Milunke, Milice i Angeline.
“Stara Kuća” je građena odmah posle Prvog ustanka i u njoj se nalazi jedno od najstarijih, originalnih ognjišta u Srbiji, zbog čega je ovaj objekat predložen, od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevca, za dobijanje statusa muzeja, tj. spomenika kulture pod zaštitom države. Iako im je zemlja posle Drugog svetskog rata oduzeta, a devedesetih vraćena, porodična zadruga Čolovića se nije održala. Ipak, duh petorice braća, oseća se na svakom koraku.
Najstariji, Milisav Čolović, bio je junak Prvog svetskog rata, zaljubljenik u svoje njive i vinograde, pčelar i jedan od najčuvenijih kragujevačkih strelaca. Pet puta je bio prvak Jugoslavije u streljaštvu, i vicešampion Evrope, na prvenstvu u Pragu 1928. godine.
Vojislav se bavio trgovinom u porodičnoj prodavnici smeštenoj uz sam put velikog imanja, odakle je sačuvano mnoštvo interesantnih reklama različitih vrhunskih proizvoda iz tog vremena. Srednji brat Milosav je posle Prvog svetskog rata, završi Prirodno-matematički fakultet u Beogradu i ostao na Univerzitetu, kao asistent Milutina Milankovića. Kasnije se bavio i profesurom.
Ostala dva brata, Vladislav i Vladimir, bavili su se porodičnim poljoprivrednim poslovima. Za to vreme su se njihove žene bavile podizanjem dece, kućom, mlekarima, baštama, kućnim radionicama, cvećem, gajenjem stoke...
-Sezona na ovom imanju traje tokom cele godine, s tim što u zimskom periodu izdajemo samo celu kuću. Gosti dolaze uglavnom iz inostranstva, ali ima dosta gostiju i iz Srbije, a naš adut kao i svih onih koji se bave turizmom u Srbiji je hrana. Imamo i svoju farmu, mada sarađujemo i sa seljacima iz okoline, a na meniju su nam sva ona nacionalna jela koja su karakteristična za ovaj kraj. Međutim, pošto se želja gostiju u srpkoj kući uvek poštovala, kao dobri domaćini voljni smo da izađemo u susret svim zahtevima naših gostiju, pripremimo i po neki internacionalni specijalitet. Imamo bazen, saunu, teretanu, sto za stoni tenis... Imamo svoju šumu i uređene pešačke i biciklističke staze, i dva bicikla koja su na raspolaganju gostima. Sarađujemo sa sa Egelom Vasiljević u Kutlovu, organizujemo izlete do Topole, i manastira: Voljavča i Blagoveštenje, Drača, Divostin..., a tu je i vinarija Aleksandrović, naravno - rekao je Ivan Ignjatijević, upravnik imanja Kuće Čolovića
Ipak, teško je sve sročiti u nekoliko reči. Treba osetiti ambijent, udahnuti mirise i probati ukuse Šumadije i tek onda je to pravo.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar