Na izložbeno-prodajnoj manifestaciji „Dan poveća“, održanoj na platou mesne pijace u Gložanu, u subotu, 9. avgusta, u organizaciji Udruženja poljoprivrednika iz ovog mesta, i uz podršku Pokrajinskog sektretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, upriličen je osmi po redu festival, povrću u čast.

Ana Pagač, takođe iz Gložana, ove godine je iznela razno povrće koje proizvodi u svom domaćinstvu. Bilo je tu paprike, karfiola, šargarepe, peršuna, paštrnaka, tikvica, svega onoga što jedno pravo seosko domaćinstvo proizvodi, kako za svoje potrebe tako i za potrebe tržišta. Ana je šestu godinu za redom na Danu povrća, i prošlogodišnji je pobednik u takmičenju za najtežu Gložansku baburu, merilo se deset najtežih plodova, a najteži su bili upravo iz njene bašte. Gospođu Pagač smo pitali, šta znači uzgajati Gložansku baburu?
-Gložanska babura nije hibrid, mi ne kupujemo seme, već ga sami vadimo, čuvamo, odgajamo, što je danas dovelo do toga da je Gložanska babura postala naš brend. Mogu da kažem da je dobra i hibridna paprika, daje veći prinos i lakša je za gajenje, ali Gložanska babura je bolja paprika, mekša, slađa, lepša, ukusnija. Ako je probate, sve će vam biti jasno - kaže Ana Pagač, koja sa svojim suprugom uzgaja ovu vrstu paprike na svega pola jutra, ali dovoljno da se pojavi na pijaci u Beočinu i Futogu, a dosta proda i kod kuće, jer kupci prepoznaju kvalitet ove paprike.
Osim što je neosporan kvalitet ove paprike debelih zidova, žute boje, sa lila vrhom, na čijoj zaštiti Udruženje poljoprivednika iz Gložana vredno radi, u čitavom ovom procesu bitan je aspekt čuvanja starog, autohtonog semena.
U svetu je od 1900. godine do danas, trajno nestalo oko 75% starih sorti biljaka čije nastajanje je trajalo više hiljada godina. Sorte, dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina, izgubljene su za samo jedan vek. Prvi razlog za to bio je prelazak sa domaćinske na industrijsku proizvodnju. Umesto da svi imaju svoje lokalno seme i seju ga, čime bi bila očuvana raznovrsnost, ljudi su počeli da kupuju seme i da svi seju isto seme proizvedeno u semenskim kućama. Samo od 1970. godine do danas u okvirima EU usled komercijalne trgovine zauvek je uništeno oko 2.000 starih nacionalnih sorti.
I Bjađo Karano (Biagio Carrano), predsednik Udruženja Slow Food u Beogradu, ističe da je to povezano sa problemom nedostatka kulture hrane, jer osnove na kojima danas počiva njena proizvodnja, siguran je put ka siromaštvu.
-Kada ljudi izgube tradicionalna znanja o proizvodnji hrane svog kraja, doći će vreme kada neće postojati mogućnost samostalne proizvodnje semena iz zrele biljke, već će se seme morati uvek nanovo kupovati, što vodi ka zavisnosti i siromaštvu – tvrdi gospodin Karano.
Zato, svaki trud koji se u ovom pravcu ulaže i spremnost ljudi da podrže tradicionalne vrednosti su za svaku pohvalu, i treba ih podržati, što je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i ovoga puta učinio. Važna je i podrška samih proizvođača, jer da nema njih, njihove volje, znanja i rada, nikakva druga podrška ne bi bila dovoljna. Zato ovakvih manifestacija, koje promovišu lokalni poljoprivredni proizvod, brend, i ovakvih proizdođača, kakva je gospođa Pagač, zavređuju veliko poštovanje, jer ova mlada žena sa svojim suprugom, odrasla u porodici poljoprivrednika, kaže da joj je zemlja u krvi, a da je najlepše kada se bere paprika, jer je to najlepši posao što može biti.