• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Među starim iskopinama arheolozi su pronašli zapis na papirusu iz II veka pre n.e. na kome je zapisano, verovatno rukom nekog starog Grka: „Došao je kraj sveta. Današnja mladež više nikog ne poštuje.“

Ne pada nam na pamet šta je toliko rasrdilo starca, koji se žali na mladiće koji bi danas imali više od dvadeset vekova: nisu pušili (duvan je bio nepoznat do XV veka, kada su ga Kolumbovi brodovi doneli u Evropu), za drogu takođe nisu znali, svirali su kitare i laute (instrumente prijatnog i finog zvuka koji nisu narušavali noćni mir), pili su vino, jer su poštovali Boga Dionisa, ali umereno i po kućama.
Jaz između generacija ništa manji nije bio ni tokom srednjeg veka, vekovima kasnije, pa i danas. Ali, da li smo u pravu?
Primer koji govori o tome kakvu omladinu imamo, našli smo u Gložanu. To je selo 16 kilometara udaljeno od Bačke Palanke, 11 kilometara od opštinskog centra Bačkog Petrovca i nešto više od dvadeset kilometara od Novog Sada. U tom selu poslednjih osam godina se održava “Dan povrća”, manifestacija koja tradicionalno okuplja tridesetak povrtara iz mesta i okoline.
Među izlagačima, našla se i grupa mladića, koja je na tezgi izlagala i prodavala papriku (Gložansku i hibridnu papriku), krompir, karfijol, bundevu, sve iz domaćinstva Dovičin.
Jan Dovičin, osamnaestogodišnjak iz Gložana, učenik srednje Saobraćajne škole u Novom Sadu, okupio je nekolicinu svojih drugova i drugarica, i zajedno sa njima, družeći se prodavali su razne proizvode. Njegovi roditelji su za vreme manifestacije bili na moru, pa je on uskočio da im pomogne. Nije to prvi put. Jan od svoje sedme-osme godine pomaže roditeljima na polju, a danas je stastao i u svemu može da ih zameni. Njegovim stopama krenula je i četiri godine mlađa sestra.
Njegovi drugovi iz škole blagonaklono gledaju na to što pomaže odraslima i veoma cene ono što radi.
-Roditelji su mi poljoprivrednici i lep je to i miran život - kaže mlađani Jan, pa iako planira da jednog dana upiše Saobraćajni fakultet, i da ga završi, ne brine ga ako ne nađe posao kao saobraćajni inženjer, jer će uvek moći da nastavi ono čime se njegovi roditelji pošteno bave celog života-poljoprivredom, uz pomoć koje školuju dvoje dece.
Da nije sve rad, Jan Dovičin sa svojim drugovima ima dovoljno vremena da se druži i da se zabavi.
-Gložan je malo mesto, ali ima klub u kojem svira pop ili rok živa muzika, ima niz manifestacija, poljoprivredne i lovačke zabave. U Gložanu se održava i Festival slovačkog folklora „Tancuj-tancuj“, Pasuljijada... Uvek možete naći neku zabavu ako se potrudite – obavestio je Jan Dovičin.
Ove godine, na „Danu povrća“, bar prema našoj oceni, u takmičenju za najtežu „Gložansku baburu“, koje se tradicionalno održava u čast mesnog brenda, babura iz bašte domaćinstva Dovičin je imala najviše šanse za pobedu. Ali, to nije ni važno. Jan je izmerio da je najreprezentativnija babura sa njegove tezge teška 370 gr (prošlogodišnja pobednička je težila 450 gr), i sa tim je zadovoljan.
A i mi smo zadovoljni sa našom omladinom, o kojoj možemo reći sve najlepše.