Prošle i ove godine voditelj programa Gospojine, ili šef parade, kada parada počne, bio je i biće, Ivan Zeljković, tata, muž, poslovni čovek-medijski konsultant, poznato lice na našem medijskom nebu. Ivana smo, između ostalog, pitali koliko je bitno za jednu manifestaciju da promoter bude medijska ličnost?

-Meni je jako drago da se po Srbiji organizuju razne kulturno-zabavne manifestacije. Ne mora to uvek da bude teška folozofija, može da bude i laka zabava, nešto što ljude treba da opusti, ali s druge strane, treba i da doprinese privredi toga kraja, jer se ove manifestacije pored toga što zabavljaju i opuštaju ljude, organizuju i zbog toga što omogućavaju žiteljima i učesnicima događaja da privređuju. Uloga neke medijske ličnosti, ili nekog imena i prezimena u svim tim manifestacijama je da proba da pored ostalih akcija i aktivnosti, stavi na mapu tu manifestaciju, a samim tim i mesto gde se ta manifestacija održava. Tek, voditelj je samo jedna karika u tom lancu, ali jako bitna. Zato joj mora biti posvećen i upoznat sa događajima, kako bi uvek imao spremne odgovore.
*Posao voditelja, zabava i obaveza, ili nešto treće?
-U našem medijskom poslu, priprema je ono što je najbitnije. I mnogi će smatrati da sada filozofiram i pričam neke stvari koje su za udžebnike, ali ako se čovek dobro pripremi, ono što će reći dolazi samo od sebe. Što se tiče konkretno Gospojine, moja priprema ne traje 5 minuta. Na konferenciji za štampu ja nemam ništa napisano ispred sebe, već u glavi. Ja se zaista saživim sa manifestacijom, a to je lako zato što se osećam kao član ekipe, kao deo porodice, i počastvovan sam što me oni tako prihvataju. Gospojina je jedna fina, lepa, mirna, tiha i bučna, kada to treba da bude, manifestacija, koja je definisana kao porodična, što mene izuzetno raduje, jer čovek ima život pre i život kada napravi svoju porodicu. Smatram da negovanje porodičnih vrednosti treba da bude misija svakog čoveka, svakog političara, premijera, predsednika, ministra i svih ostalih članova vlade i na lokalnom i na republičkom nivou.
*Svedoci smo da mnoge firme, često pogrešno, organizuju razne kampanje, ali svedoci smo da medijske ličnosti koje su odabrali, mogu i da pokvare kampanju. Jer neko ko je sinonim za kafu, nije dobar izbor za predstavljanje nečeg drugog, recimo, zdravog života?
-Mislim da je vreme izopačenih marketinških kampanja iza nas. U budućnosti i polako je to i sada počelo, sve se seli na internet, na elektronske medije, a oni ne trpe laž. Ne mogu ja da kažem: Dođite na Gospojinu jer je to porodična manifestacija, ako to ne mislim. Na internetu jedna od ključnih reči je organsko, izvorno, a svaka laž i prevara se prepoznaju. Vreme top šopa i te vrste reklamiranja je iza nas. Skrenuti pažnju je jedno, pa ako je najpopularniji glumac taj i taj, njega ćemo da angažujemo, ne znači da to vredi na internetu. Na internetu se rade kampanje sa ljudima koji osećaju tu priču. Menja se atmosfera advertajzinga, promocije, marketinga, morate da budete deo priče koju preporučujete drugima. Ja trčim u Nike opremi i mogao bi da budem njihov promoter. Ali ako bi me zvao Asiks, to bi bila laž. Mogu da istrpim neke brendove, ali ne mogu da kažem super je, a da ja to ne radim.
*Imamo sve modernije tehnologije, gledanije emisije, ali malo imamo kvalitetnih voditelja koji su brendovi, ili ljudi iz te sfere, poput jednog Miće Orlovića, naprimer?
-Sramota je da zvezda vojvođanske televizije, Višeslav Petković, ne živi u dvorcu, ne vozi Bentlija, nema svog vozača, ne letuje na najskupljim destinacijama, nego se, kao i početnici, bori za svoje mesto pod medijskim suncem. Pored njega od voditelja u Vojvodini cenim Sašu Filipovića i Jelenu Bačić Alimpić. To su gigantske zvezde Panonske ravnice. Jedini krivac zašto oni nemaju dvorce su same televizije i nestručni ljudi koji ih vode, koji ne znaju da daju pravu priliku tim ljudima da zajedno, televizija i ti ljudi, grade status mega zvezde. Amerikanci to rade i ništa im ne fali. Ne plaše se od toga da jednoga Robina Vilijamsa po filmu plate 5 ili 10 miliona jer znaju da će im on vratiti te pare. Ja znam kada na Gospojini kažem da će na tamburici biti Višeslav, koje bi ga drugo medijsko ime moglo zameniti? Na nacionalnom nivou, televizijama upravljaju neki ljudi koji se plaše da će njihvoa pozicija biti ugrožena dovođenjem velikih zvezda koje trebaju i moraju da imaju. Ne mislim pritom na sebe. Možda je moje vreme pred kamerama prošlo, i ako se vratim vratiću se nekim putopisnim emisijama, jer sam geograf. Govorim o novim zvezdama. Posle Ivana Ivanovića, na nacionalnom nivou, mi nemamo gigantsku zvezdu. A Ivanović se pojavio pre osam godina. Sram bilo ljude koje vode medije da nisu napravili nijednu novu zvezdu i videćemo šta će biti i sa Ivanom i sa svim drugima na kojima mora da se radi. Tako da je to pitanje medijskih kuća, sistemsko pitanje. Kriza televizije u Srbiji je jako velika i to je jedan od razloga zbog čega sam ja otišao u Dubai.
*Šta bi voleli da vam se u budućnosti ostvari u vašoj branši?
-Ja sam vodio „Milionera“, i meni je to jedna lepa epoha u životu i drago mi je što se to desilo. Ono što mene“pali“ i ono što bih voleo da radim u narednom periodu, i zašto sam otišao u Dubai jer sam shvatio da to ovde ne može da se radi, to je video produkcija nove generacije, digitalni video, i to jedan trend koji je i u svetu u povoju. Sadašnjost je, ali na samim počecima. Voleo bih da jašem na talasu digitalnog videa. To nije samo snimanje, produkcija, u prvi plan dolazi priča, dolazi izvorna prava, iskrena, istinita priča gde su zvezde obični ljudi. Svaki od 7 milijardi ljudi na ovom svetu ima svoju priču i svako ima neku zanimljivost i neki deo života koji može da podeli sadrugim ljudima. To je ono što digitalni video omogućava, i jako mi je drago da mogu da se bavim tako jednim kreativnim poslom – naglasio je Ivan Zeljković.