Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back REPORTAŽE PRISUSTVOVALI SMO Šareni tanjir zdravlja u Šajkašu

Šareni tanjir zdravlja u Šajkašu

  • PDF

Fondacija Etnos - ruralni razvoj i promocija zdravog života iz Šajkaša, koja se bavi kulturom, seoskim turizmom i organskom proizvodnjom, na čelu sa Ružicom Babec, u subotu, 16. avgusta, bila je domaćin manifestacije ZDRAVA, EKOLOŠKA HRANA SVAKOG DANA. Manifestacija je održana uz podršku Zelene mreže Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

Osim panel-diskusije o organskoj proizvodnji i upoznavanju sa proizvođačima organskih poljoprivrednih proizvoda, posetioci su mogli da okuse “Šareni tanjir zdravlja”, da obiđu pravu eko baštu, i da isprate novu monodramu vojvođanskog poete i glumca sa “nesvakidašnjim darom da prikaže sve specifičnosti naših naravi“, Gojka Todorovića.
Manifestacija koja za svoj moto ima ZDRAV ŽIVOT, okupila je veliki broj proizvođača organske hrane radi promovisanja organske proizvode u što većem broju.
Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sa zadovoljstvom je istakao da je u ime Vlade Vojvodine čest gost u Šajkašu, ne samo po snazi dužnosti već zato što voli da dođe.
-Svi mi Vojvođani osećamo da se ovde promoviše nešti što je najplemenitije, a to su: umetnosti, zdrava hrana i smeh. Danas imam čast da sam u društvu Branke Lazić koja je simbol dobre namere, da naučimo kako da stvaramo zdravu hranu, kako da stvaramo obrazovane mlade ljude koji mogu ovu zemlju povući napred - rekao je gospodin Vasin i dodao da su prošle godine, zajedničkim snagama, Sekretarijat na čijem je čelu i prof. Branka Lazić, podučili preko 1.000 žena u Vojvodini osnovnim principima gajenja organske hrane, a organska hrana je budućnost ne samo Vojvodine, već i regiona i cele Evrope.
-Ako govorimo o nečemu što okrepljuje, onda je to ne samo organska hrana, već i kultura, smeh, što nam je takođe preko potrebno, i nešto što okrepljuje naglasio je Miroslav Vasin i dodao: -Vlada izuzetnu pažnju obraća ruralnim elementima naše pokrajine i ono što smatramo jednim od naših najvećih uspeha je što smo za četiri godine uspeli da podignemo broj manifestacija, koje imaju neki ruralni, etno karakter, na preko 1.000 u Vojvodini, i da na najbolji način promovišemo njeno selo, ljude, običaje i hranu.
Podrška prof. Branke Lazić, doajena organske proizvodnje u Srbiji, proizvođačima koji su se upustili u izazov organske proizvodnje, bila je dragocena.
-Ko se uhvati u kolo sa organskom proizvodnjom ima puno teškoća, ali i lepih trenutaka. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se u Vojvodini dešava nešto najlepše, a to je mladost. Ima mnogo mladih ljudi i mladih bračnih parova koji su počeli da se bave organskom proizvodnjom, mladih koji se obrazuju u oblasti organske proizvodnje i sve je više onih koji su završili Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. U Vojvodini je situacija takva da se na organskoj proizvodnji uglavnom zadržavaju mladi ljudi. Od jedne nastaju dve porodice koje se bave tom proizvodnjom i to znači da je koren organske prozvodnje zdrav, bez obzira na probleme. To je veliki napredak organske proizvodnje - zaključila je prof. Lazić.
Zašto organska hrana, prisutnima je objasnila Brankica Babec, trenutno na master studijama iz organske proizvodnje. Tom prilikom je iznela primer svoje porodice, koja je sa organskom proizvodnjom počela prvo za svoje potrebe, pa za potrebe prijatelja i rođaka, da bi se danas prerasla u organsku proizvodnju za širi auditorijum.
-Počeli smo da radimo pre nekoliko godina i trenutno smo u periodu konverzije i sve što se radi tretira se na prirodan način: listom od koprive, belim lukom, ljutom papričicom i nekim preparatima koji mogu da spreče štetočine da napadnu biljku, a biljka ostaje zdrava. Da li je organska proizvodnja teška? Jeste. Jako puno toga ne izgleda onako kako bi trebalo da izgleda, svaki plod možda se „na oko“ kupcima neće svideti i moramo da radimo na tome da on bude lep onoliko koliko je ukusan. Najviše treba da se radi na edukaciji ljudi, da shvate zašto treba da jedu zdravstveno bezbednu hranu, a kasnije ćemo nekako, mi proizvođači, uspeti da se ispromovišemo i da nađemo svoj put na tržite - smatra Brankica Babec.
Zatim su se predstavili proizvođači.
Milenko Dolovac iz gazdinstva „Dolovac“ u Futogu, je sa organskom proizvodnjom počeo pre dve godine, sa sinom, ćerkom, ženom, jer je to porodičan posao. U tome su im pomogli prof. Branka Lazić, Zelena mrež Vojvodine i Institut za ratarstvo i povrtarstvo NS. Sve to ne bi mogli da urade da Grad Novi Sad nije subvencionisao sertifikaciju, seme i organsko đubrivo. Grad je finansirao i prve tri godine tezgu na pijaci „Moj salaš“ u Novom Sadu, i od skora u Bačkoj Palanci, jer bez neposrednog kontakta proizvođač-kupac nema organske proizvodnje.
Porodica Bikar iz Sremskih Karlovaca pčelari 44 godine. „Bez nas nećete ništa proizvesti“, rekao je pomalo u šali, ali potpuno u pravu, gospodin Bikar. On je podsetio da bi svet bez pčela propao za četiri dana. Bez pčela nema ni paradajza, ni tikaca, ni paprike.
-Spasavajmo pčele da spasimo i nas, jer hemijska industrija se udružila protiv svih. Ponovio je takođe da je jedini pravi med onaj koji se ušećeri, i da ga treba uzimati ne drvenim i plastičnim kašikama, već redovnim kašikama od čelika-rosfraja, iz običnog pribora za jelo, koji se danas koristi.
Porodica Letić sa Čeneja, je jedan od pionira u ovoj proizvodnji sa kojom je počela pre četiri godine. Porodica Letić je sugerisala organskim proizvođačima da se specijalizuju za tri, četiri proizvoda, da ne bi bilo ponavljanja i da se kupcima ne nudi na svakoj tezgi isto. Oni su takođe zagovornici novih vrsta proizvoda.
Mladi proizvođači organskih proizvoda iz Pivnica, na čelu sa Mirkom Vlčekom, pokazali su da organska proizvodnja ne mora biti porodičan biznis. Oni su međusobno podelili uloge, jedan radi marketing, drugi se bavi organizacijom, planiranjem i održavanjem mehanizacije, a treći održavanjem biljaka, tj. pravljenjem preparata. Oni su u organsku porizvodnju uključili mnoge druge porodice, i inicirali su organski market u Bačkoj Palanci.
Skupu su prisustvovali i Sava Srajnić, COR-a Čenej, dr Jelica Gvozdanović Vargas sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Duško Vidak, vlasnik Eko-etno kluba Čerević i dugogodišnji turistički radnik, predstavnica Ekopatent doo, firme koja proizvodi organsko đubrivo EkoBooster, Tanja Kanazir, vlasnica i menadžerica Centra za alternativnu medicinu Ultra Well, Milorad Ćosić, direktor Povrtarske zadruge Ekoadut iz Temerina, i mnogi drugi.
Predstavnici restorana Kolodar iz Novog Sada održali su prisutnima javni čas o pripremanju jela od sirove hrane.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com