• Prethodna
• 1 of 6
• Sledeća

Prof. Masimo Montanari (Massimo Montanari) sa Univerziteta Bolonja otkriva kako je došlo do toga da se u manastirima razviju takvi fantastični gastronomski obrasci, da se prave najfiniji sirevi, da svi čuveni evropski specijaliteti svoj koren nalaze u manastirskim kuhinjama. Po njemu, monasi su morali da smisle kako da im kuhinja bude što ukusnija, kad već nisu smeli da jedu meso. Da su jeli meso, ne bi bili toliko maštoviti.

Činjenica je da je današnji koncept ishrane sirovom hranom, tzv. raw food koncept, nastao u monaškoj zajednici srednjeg veka. Ne meso, i ne vatra, su dve stavke koje ukazuju da su to ljudi koji su celom svojom idejom o svetu posvećeni povezivanju nebeskih sa zemaljskim istinama.
Povezivanje i darivanje znanja minulih milenijuma, na ove prostore, pokušvaju da prenesu i sa drugima podele porodica Grbo, na čelu sa gospođom Ljiljanom, pedijatrijskom sestrom, lekarem prirodne medicine, bake dvoje unučadi i „srećne osobe, zahvalne Bogu za sve“.
To je ukrakto predstavljanje jedne izuzete žene koja je posle dvadeset godina provedenih u Kanadi, sa svojom porodicom odlučila da se vrati u Srbiju, i uradila nešto što je Srbiji nedostajalo, otvorila veganski restoran „KoloDar“, situiran u Ulici Danila Kiša 14 (Grbavica) u Novom Sadu.
-Velika mi je čast da smo imali priliku da svoja iskustva stečena u Kanadi, prenesemo u Srbiju. Mislili smo da na ovom terenu neće biti velikog interesovanja za ovaj način ishrane, ali prevarili smo se, i ujedno iznenadili i drago nam je što su ljudi otvorili svoje vidike i okrenuli se prirodi i prirodnim rešenjima. Veganstvo je proazišlo iz mudrosti starih civilizacija. To je nešto što je veoma popularno na Zapadu, gde postoje instituti, koji već 50 godina unapređuju stanje organizma ovakvom hranom. Znajući da je zdravstveno stanje stanovnika Srbije sve lošije, velika želja nam je bila da zdrav način ishrane donesemo u Srbiju, kako bi na neki način unapredili stanje zdravlja njenih stanovnika. Osim dobrog zdravlja veganski način ishrane utiče na vitalnost organizma, podmlađivanje, ukratko da se dobro osećamo - izjavila je Ljiljana Grbo.
U restoranu „KoloDar“ članovi ove porodice kreiraju sopstvene recepte. U želji da približe „popularnu“ hranu, kao što su ćevapčići, leskovačka pljeskavica, bećarac, riblja čorba, nastali su, uz pomoć začina ali bez kuvanja, prženja i roštiljanja, i bez mesa, ono što je došlo iz bašte, oni osmišljavaju orginalne recepte.
Da bi ćevapčići imali ukus ćevapčića, koriste se lan, semenke, orašasti plodovi, umesto mesa dodaje se povrće. Tako ćufte sadrže celer, luk, suncokret, indijski orah, začine poput paprike, kurkume... A unuk gospođe Ljiljane, Marko, kreirao je jedan sos i čips. On je iz perspektive deteta razmišljao šta je to što deca vole i došao do zaključka da su to čips i pica, a da budu presni. Uspeo je da napravi čips od semenki lana i povrća, koji je isto tako hrskav kao pravi, samo što je zdrav.
Porodični restoran „KoloDar“ se predstavio i na manifestaciji „Zdrava, ekološka hrana svakog dana“, koja je organizovana u Šajkašu, u organizaciji Fondacije „Etnos“, 16. avgusta. Osim gospođe Ljiljane, vegansku ishranu su predstavili i ćerka Marija, njen sin Marko i jednomesečna beba, kao i Miroslav je apsolvent DIF-a, koji je poslužio kao primer kako se može biti sportista i hraniti se zdravo, što je i moto ove zanimljive porodice.
Ljiljana Grba je na licu mesta od samlevenih semenki lana, belog i crnog luka, bibera, aleve paprike, himalajske soli i soka od paradajza, pripremila ćevapčiće koji su preobratili mnoge „neverne Tome“, koji nisu verovali, kako veganska kuhinja može da bude ukusna i mirisna.
- Moja ćerka Marija se rodila u Banja Luci, i mada je ceo život provela u Kanadi, molila me je da nešto smislimo, što bi joj zamenilo, a istovremeno i podsećalo na „banjalučki ćevap“ - rekla je gospođa Grbi i naglasila da se cela porodica trudi da bude pozitivna, da donose nešto dobro, da budu fokusirani na to dobro, i potisnu ono loše.
Za pola godine rada prvog veganskog restorana u Novom Sadu, može se zaključiti da su ga Novosađani odlično prihvatili i žele da žive zdravo.
Gospođa Ljiljana se ne žali ni na svoju odluku da se vrate u Srbiju. Često se čuje priča da mladi samo čekaju diplomu, pa da beže iz ove zemlje, a oni su primer da se dešavaju i suprotne pojave, da se mladi vraćaju, da u Srbiju donose nešto pozitivno, neku nadu.