Sve je počelo 1994. godine kada je Konjički klub “Vranjevo” iz Novog Bečeja u čast gradske slave – Velike Gospojine, održao takmičenje paradnih zaprega, a sve u želji očuvanja tradicije prezanja paradnih zaprega, vezane za njihovo selo.

Vranjevo je nekada uski kanal, ili jendek, kako se to u Banatu kaže, delio od Turskog Bečeja. Vranjevo su nekada naseljavali graničari iz nekadašnje razvojačene Potisko-pomoriške granice, te je većinsko stanovništvo bilo srpsko, za razliku od Tuskog Bečeja, gde su živeli Mađari. Vranjevčani, kao vredni i bogati domaćini su živeli ceo vek u okviru Velikokikindskog dištrikta, ali su bili i trgovci najznačajnijeg žitarskog izvoznog centra Banata na obali Tise. Do posle Drugog svetskog rata Vranjevo je bilo zasebno selo, a od 1946. godine pripojeno je Novom Bečeju.
Konjički klub “Vranjevo” 1994. godine pokreće inicijativu za održavanje revije paradnih zaprega u Novom Bečeju, kao podsećanje na 1872. godinu, kada se u petopregu car Franja Josif I sa svojom svitom provozao glavnom vranjevačkom ulicom, posle čega je doneo ukaz kojim dozvoljava da se u Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno.
Od tada svake godine, uoči Velike Gospojine, okupljaju se u Novom Bečeju ljubitelji konja i fijakera. Rekordni broj učesnika zaprega zabeležen je 1996. godine, kada je prodefilovalo 170 zaprega iz 23 vojvođanska mesta. Vrhunac paradnih zaprega je bio kada je veliki znalac Bane Ostojić iz Novog Bečeja prošao u dvanaestopregu. Ipak, rekord drži odgajivač konja i vrsni vozač fijakera Branislav Vlaškalin, koji je 1996. godine upregao 12 konja iz 9 različitih štala, a 1999. godine čak 14 konja.
Od 1994. do 2007. godine Konjički klub „Vranjevo“ i opština Novi Bečej organizovali su 14 Revija paradnih zaprega, a od 2007.godine Parada zaprega je nezaobilazan deo ove manifestacije.
Miodrag Dujin, predsednik KK „Vranjevo“ pamti da je pre 21 godinu iz Novog Bečeja krenula grupa entuzijasta sa petopregom, koji je Novobečejski brend.
-Prvi petopreg je upregao Vesa Đuričin, i kao atrakcija projezdio celom Vojvodinom, i mi danas samo sledimo njegov primer - napomenuo je Miodrag Dujin.
Ove godine, četvrtog dana Gospojine 2014. godine, na Tiskom keju prikazali su se, prvo, kao što je red, petopreg, četvoropreg, 38 dvoprega i na kraju dečja zaprega, koji su svi nagrađeni, jer KK „Vranjevo“ na ovaj način želi da da podršku mladima da se bave ovim sportom.
Konjički klub „Vranjevo“, koji broji 35 članova, od kojih 10 do 15 čine mladi, „živi“ zahvaljujući Skupštini opštine Novi Bečej, i njenoj podršci, a može da se pohvali i odličnom saradnjom sa Turističkom organizacijom Novi Bečej, gde su konjari u obavezi da isprate svaku grupu gostiju, i da ih u karucama odvezu do Muzeja „Glavaševa kuća“ i nazad. Radi se i na obogaćivanju turističke ponude, u okviru koje se razmišlja i o sekciji jahanja i hipoterapiji, terapiji kroz kontakt sa konjima.
-Klub nije u prilici da kupuje grla iz inostranstva, ili iz poznatih odgajivačnica, već sami stvaramo selekciju jer u tome imamo iskustva. Nekada je provozati konje u karucama selom mogao samo bogat čovek. I danas je konjički sport sport bogatih, ali svako može da kupi dobre konje, svako može da kupi skupe karuce, ali niko ne može da kupi ruke. Konjarstvo treba voleti, živeti sa tim konjima, poznavati ih. Što se mene tiče, ja i moj sin, imamo kod kuće lipicanere, tu mi je unuk, srećni smo i kada nam je najteže uđemo u štalu, pogledamo ih i mi postajemo srećni i problemi nestaju - objašnjava gospodin Dujin vezu između čoveka i konja, koja u manjim sredinama opstaje, i čini jednog domaćina neizmerno boljim i bogatijim.