Poslovica kaže da je „svaki zanat zlata vredan“, ali u Srbiji zanatstvo polako, ali sigurno odumire, pre svega jer se mladi ljudi retko odlučuju da se njime bave.
U Bačkom Petrovcu, međutim, od pre pet godina deluje Udruženje građana "Zlaté remeslá-Zlatni zanati", koje tradiciju slovačkog narodnog stvaralaštva u Srbiji pronose širom naše zemlje, ali i inostranstva.

Udruženje neguje umetničke, ali i tradicionalne zanate, koji polako padaju u zaborav, kao što je tkanje na razboju i pletenje od pruća. Udruženje promoviše hranu: pekmeze, sokove, medenjake, tradicionalne sitne kolače tipične za slovačku zajednicu; tkane stvari na razboju, vezove po kojima je njihova nošnja svrstana među najbogatije i najlepše; metle, po kojima je Bački Petrovac bio nadaleko čuven i gde se nalazila najveća fabrika metli; slikanje na staklu, porcelanu, tkanini; rezbarena jaja...
Svoje umetničke radove i rukotvorine, članovi uglavnom izlažu po manifestacijama i festivalima kao što je Sajam „Etno hrane i pića“ u Beogradu, na kojem su se predstavili sa hranom, a za medenjake i sitne kolače dobili i priznanje i nagrade, u Lapovu, Niškoj Banji, Novom Sadu, Somboru i Subotici, Bačkoj Palanci, zatim na Međunarodnom sajmu rukotvorina i kolekcionarstva (MIRK) u Mađarskoj, gde izlažu od svog osnivanja i postižu sjajne rezultate, nagrade prve kategorije i pehare, izlažu u Budimpešti, Bekeščabi u Mađarskoj, u Rumuniji, Slovačkoj, naravno i u Bačkom Petrovcu na manifestacijama „Dani Petrovca“ i „Slovačkim narodnim svečanostima“. Međutim, koncepcija ovog udruženja je da promovistanje slovačke tradicije u njihovom mestu ima manje smisla, gde je tamošnjim stanovnicima to manje-više poznato, od reprezentovanje istog u sredinama gde slovačka tradicija nije toliko poznata, pa su na taj način ambasadosti svoje opštine, tako što šire sve ono što je dobro i što se tiče hrane, nošnje, veza, mentaliteta...
-U Bačkom Petrovcu ima dosta udruženja, ali se jedino naše bavi jedinstvenom i kvalitetnom promocijom starih, „zlatnih“ zanata vezanih za slovačku kulturu i baštinu i gde god da se pojavimo izazivamo jako veliko interesovanje, pre svega za našu nošnju, vez i hranu. Kada smo se prvi put pojavili u Niškoj Banji, gde je bilo između ostalog takmičenje za najlepšu košulju, mi smo odneli prvu nagradu, i bilo je neobično da nešto slovačko bude toliko primećeno i ocenjeno kao najbolje, na jugu naše zemlje - ispričala je Ana Leginj, članica udruženja.
Udruženje građana "Zlaté remeslá-Zlatni zanati" okuplja oko 50 članova, od 35 do 70 godina, ali je otvoreno i za muške članove, kao i one koji ne žive u Bačkom Petrovcu, pa su u uduruženju ljudi iz Novog Sada, Kisača, Pivnica, ali i inostranstva, jer je uslov da svako može da postane član ako nešto vredno i dobro radi, a ne gde živi.
Svake srede posle podne, članovi se okupljaju oko zajedničkog dogovora i planiranja, u svojim prostorijama, u Kulpinskoj 5, koje je za potrebe društva ustupila Ana Opavski predsednica Udruženja „Zlatni zanati“ na čiju inicijativu je ono i nastalo.
Tu je smeštena i stalna postavka „Kudeljna nit“, koja prati kudelju od snopova, preko mašina i aatki za njenu obradu, pa sve do niti i jednostanih i složenih proizvoda od kudelje, pun ciklus koji je opisan zajvaljujući pomoći stručnjaka iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Pored stalne, periodično se postavlja i tematska izložba, a povod za nju su uvek nagrade i nagrađeni predmet.
I mada je ovo jedinstveno i kvalitetno udruženje, čiji je osnovi cilj promocija slovačke kulture, što su do sada više nego uspešno radili, više se ceni napolju nego u sredini koju promovišu.
-Ne mogu da kažem da imamo neku podršku lokalne samouprave, i uglavnom se sami finansiramo od toga što prodamo ili iz projekata, mada smo aplicirali na četiri, samo nam je prošao projekat „Vašarske nošnje za manifestacije“. Jesmo primećeni i zapaženi i sa te strane imamo dosta od pohvala do vrednih nagrada. Jedino nam još nedostaje podrška lokalne zajednice. U Bačkom Petrovcu ima dosta udruženja, i svako udruženje ima pravo na sredstva iz budžeta. Mi svake godine konkurišemo i dobijamo samo 15.000 dinara za celu godinu, što ako se saberu putni troškovi i kotizacije, nikako nije dovoljno, dok neka druga dobijaju neuporedivo više. Zato smo se i odlučili da promovićemo aktivnost udruženja van našeg grada i naše sredine, a to što nas svugde prihvataju i raduju se našem dolasku je za nas posebna satisfakcija i podsticaj da i dalje nastavimo da radimo - zaključila je Ana Leginj.