Gospođa Liza Brown, poslovna žena, direktor izdavačke kuće „The Englesh Book“, poznata je i po svom posebnom odnosu prema vinu, koji je krunisala članstvom u Evropskom vinskom viteškom redu „Sveti Georgije“ iz Novog Sada. Donedavno Vinska Lady, a od skora i Domina Divina, Lisa Brown je nosilac najvišeg priznanja za jednu ženu, kada je reč o vinskim redovima. Za vreme posete Karla Habsburškog našoj zemlji (od 7. do 9. aprila 2014), koju je organizovao njeg tim, ponela je priznanje Srebrnog krsta specijalnog reda i time je automatski uzdignuta na rang viteza.

Pored toga što priprema, u saradnji sa “Admiral Books” jednu potpuno novu knjigu o vinu, ona se intenzivno bavi promocijom srpskih vina. Do sada je dva puta slala vina iz vinarije „Mačkov podrum“ za Englesku, radi promocije. Ta vina su služena na najvišem nivou, kod ambasadora Srbije, predstavnika državne vlasti u Engleskoj i naših državnika. Te prilike iskorišćene su da se kaže kratka istorija tih vina, ali po njenim rečima to nije dovoljno.
-Promocijom vina se moramo baviti stalno, organizovano, putem vinskih sajmova, festvila vina, koji će privući veći broj ljubitelja vina, gde će imati priliku da ih probaju, kako domaći tako i strani potencijalni kupci - istakla je gospođa Brown.
Ona se nedavno vratila iz Remsa (Reims), u regionu Šampanja-Ardeni (Champagne-Ardenne), gde je tokom šest dana boravka u toj oblasti, i obilaska čuvenih šatoa (château) u dolini Loare (Loire), pila uglavnom šampanjac, jer drugog vina nije ni bilo, posle čega joj je bilo potrebno dugo vremena da zaboravi ukus šampanjca „koji je tekao kao reka“. Kao kuriozitet svog boravka u Francuskoj, navodi da je pila šampanjac „Dom Pérignon” na grobu slepog fratra Don Perinjona (Dom Pérignon), koji se smatra kreatorom šampanjca.
Lisa Brown, sa svojim ogromnim iskustvom poslovne žene, smatra da vinska viteška udruženja treba da budu ogromna podška i pomoć, ne samo vinarima već i zemlji, odakle ta vina dolaze. Ona takođe zastupa stav da u vinska udruženja treba da dolaze provereni, kreativni, vredni, pošteni, predani ljudi.
-Svako udruženje mora da ima svoj Upravni odbor, a njegovi članovi moraju da budu tu iz ubeđenja, i moraju da stalno misle o dobrobiti udurženja i kako da promovišu ono što rade, čime se bave. Ne bi trebalo biti lako doći na poziciju predstavnika u Upravnom odboru bilo kod reda, bilo kog udruženja. Nedolasci na sastanke moraju biti kažnjeni isključenjem iz Upravnog odbora. Odgovornost i dužnost svakog člana u Odboru moraju biti jasne, i svaki član mora da raportira šta je završeno i urađeno. Treba jako dobro preispitati i odabrati ljudi koji će biti u Odboru, jer je to upravno telo odakle sve polazi, a njegovi članovi planiraju i rukovode aktivnostima, traže načine kako doći do fondova da bi udruženje moglo da pruži svojim članovima beneficije - objasnila je Lisa Brown.
Ona takođe misli da su vinari i njihova udruženja u drugim zemljma, uglavnom zapadne Evrope, sa kojim je ona upoznata, mnogo ozbiljnije organizovani, jer onoga momenta, kada se tamo neko prihvati obaveze, on je shvata maksimalno ozbiljno.
-Nema smisla drugačije da se to radi, a naši ljudi imaju jako lošu naviku da skupljaju titule. Njima su važne samo titule i da mogu da ih pokazuju okolo, ali ne osećaju nikakavu odgovornost prema njima. To ne sme da se dogodi. Svaka titula, da bi bila održiva, nosi odgovornost i određen stepen aktivnosti, rada - podvukla je Lisa Brown, koja je dodala i da je iskreno ponosna na srpska vina, da su rpski vinari u tome sve bolji, i da je srećna da ih promoviše, jer zna da promoviše kvalitet. Ona je u promovisanju srpskih vina otišla dotle da je „naterala“ restorane u koje vodi svoje goste iz inostranstva, da joj dozvole da nosi svoja, srpska vina, za koja smatra da ih treba prezentovati. Na taj način, ona neposredno upoznaje strance sa našim vinima, što se do sada pokazalo vrlo uspešnim. Sada dobija narudžbine od svojih prijatelja i gostiju, pa su se srpska vina našla u Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj, gde god ih traže.
Kamo sreće da primer Lise Brown slede i drugi poslovni ljudi, da to postane praksa, i kada smo domaćini, i kada odlazimo u posete. Ne kaže džabe stara italijanska poslovica da „Ako želiš da upoznaš jedan narod sedi za njihov sto i pij njegovo vino“, a mi, prema rečima gospođe Brown, imamo naše dobro vino, i razlog da se njime ponosimo.