I ove godine većina poljoprivrednih proizvođača nezadovoljna je otkupnom cenom ovogodišnjeg roda pšenice. S pravom ili ne i šta se konkretno dešava na našoj, ali i na drugim berzama, kada je ova žitarica u pitanju, pokušao je da objasni gospodin Žarko Galetin, direktor novosadske Produktne berze.

Gospodin Galetin je uz puno razumevanje rezignacije poljoprivrednih proizvođača, što se tiče cene pšenice, konstatovao da ona definitivno nije iznenađenje, s obzirom da je ova godina bila relativno dobra godina sa aspekta ukupnih prinosa. Ne možda kao neke rekordne godine, ali svetsko tržište je uticalo u toj meri da je u svetu ovo bila jedna od godina sa najvećim prinosom pšenice od kada se prati statistika prinosa poljoprivrednih proizvoda, što je dovelo do toga da su svetska tržišta u velikoj meri uticala i na dešavanja na našem tržištu. Toliko pre, što Srbija postaje sve referentniji izvoznik pšenice. Na svetsko tržište Srbija je ove godine izvezla preko milion i tristo hiljada tona pšenice i ukoliko smo više prisutni kao izvoznici, u tolikoj meri se više cena na svetskim tržištima reflektuje i na naše tržište.
U ovom trenutku cena pšenice je relativno stabilna na međunarodnim tržištima i vrlo je korelativna sa dešavanjima na nešem tržištu, sa aspekta cenovnih vrednosti. Konkretno, cena pšenice, kada se prevede u dinarski iznos, na berzi u Budimpešti je oko 17 dinara i 80 para, cena u najreferentnijoj svetskoj berzi - Čikagu, je oko 17,70 dinara, a cena pšenice kod nas je 17,50 dinara po kilogramu bez PDV-a.
To znači da imamo jednu potpuno uobičajenu godinu stabilnih bilansa jednog dobrog prinosa i standardno prisutne tražnje koje je manje-više poznata unapred. Kada imamo jednu takvu situaciju onda očekujemo i neke sezonske cenovne pikove pšenice koji se po pravilu dešavaju krajem kalendarske godine, ili krajem prvog kvartala naredne godine, da bi sve dalje išlo u duhu tržišnih očekivanja od prinosa pšenice roda 2015. godine.
Po gospodinu Galetinu to je tržišni scenario koji bi mogao da očekuje naše poljoprivredne proizvođače. On je napomenuo da je cena pšenice od 17,50 dinara čak i nešto veća nego cena pšenice koja je bila prošle godine u ovo vreme, za 10%, tako da se mogu očekivati slične cenovne tendencije u ovoj, kao što je to bilo i prethodne godine.
Ali, kada je reč o kvalitetu ovogodišnjeg roda pšenice, slika je nešto drugačija i po njegovim rečima to definitivno može da bude problem koji će pre svega osetiti izvoznici, s obzirom da ove godine pšenica nije na nivou kvaliteta kao što je to bilo prošle godine. Sa aspekta parametara sprskog kvaliteta, ona je možda približna, mada je tu hektolitarska masa nešto slabija nego prethodne godine, dok elementi unutrašnjeg kvaliteta pšenice: sadržaj proteina, gluteni, energija, padajući broj po Hajdbergu, pokazuju neke lošije vrednosti, što bi to moglo malo da ugrozi dobro stečenu izvoznu poziciju naših izvoznika.
Kada je reč o suncokretu, Žarko Galetin je istakao da je suncokret relativno slabo prisutna roba na berzanskom tržištu. Mali tržišni kapacitet suncokreta leži u činjenici da je to roba zahtevna za lager i poljoprivredni proizvođači su uglavnom prinuđeni da je odmah predaju prerađivačima, a cena uglavnom zavisi od dogovora između prerađivača i poljoprivrednih proizvođača, i spremnosti da se podeli rizik te cene. U ovom trenutku cena, onu koju nude prerađivači-otkupljivači je oko 27 dinara, dok naši poljoprivredni proizvođači preferiraju cenu koja nije niža od 30 dinara po kilogramu.