„Ima se utisak da se u Maloj Remeti, na obroncima Fruške gore, u kompaniji Atos Fructum, i porodici Deurić, vrtoglavom brzinom nešto širi, i da ovaj ambijent kao Bogom dan daje vrhunske rezultate. Na žalost naša odlika do sada je bila - da ne praštamo uspeh i da ne želimo da pomognemo ljudima koji počinju da rade, koji šire pozitivne priče i stiču bogatstvo. Bogatstva se ne treba stideti, bogatstvo treba naravno steći poštenim radom, i država i lokalna samouprava, svi koji imaju takve pojedince ili firme, treba da podržavaju takve pozitivne primere.“

Ovim rečima, prisutnima na 2. Festivalu jabuke i vina, održanom na imanju firme Atos Fructum, obratio se državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Danilo Golubović. On je izarazio zadovoljstvo što je prisustvovao jednom takvom pozitivnom primeru i nastavio:
-Ovde pre svega treba doći i videti plantaže jabuka, videti vinariju i šta su ljudi u relativno kratkom vremenu uradili. Mi smo sada u euforiji zbog mogućnosti izvoza u Rusiju, koja ima izuzetno ozbiljno tržište, pogotovo Moskva, grad sa zahtevnim kupcima, koji žele da plate, ali da plate ono što žele da kupe. Atos Fructum nije čekao ni sankcije EU prema Rusiji, ni obrnuto, nego već uveliko izvozi za Rusiju i sprema se da izvoze robu ne samo za rusko tržište, nego i za Švedsku, Veliku Britaniju i da nastavi da širi ovaj trend.
Država za poljoprivredu izdvaja iz budžeta oko 5% sredstava, što je u odnosu na trenutnu situaciju značajna suma. Mi smo uveliko u pregovorima sa EU i ono što je zaista dobra vest jeste da je Evropska komisija pohvalila naš nastup na skrininzima, bilateralni i eksplanatorni skrining, i to govori da Srbija utire put ka EU i ne samo ka EU, nego naša šansa su i Rusija i druga tržišta, ali je najvažnije je da uvedemo standarde, da uvedemo sistem proizvodnje koji ovde u Atos Fructumu postoji. Naši ljudi moraju konačno da shvate da treba da osiguravaju svoje useve, da klimatske promene neće biti slučajnost već uobičajena pojava, da će novi standardi EU biti vid novih brana potencijalnih (ne)ekonomskih pristupa tržištu. Zato moramo da se spremamo, da pratimo događanja i na vreme sagledavamo situaciju, a upravo to je Ministarstvo poljoprivrede sebi uzelo za zadatak da pravovremeno informiše naše proizvođače da na vreme reaguju, kako bi mogli da se nose sa konkurencijom iz EU.
Ekonomski gledano mi smo danas mnogo bliže EU. Možda će to biti za 5, 6, 8 godina, što je kratko vreme i mi imamo jako malo vremena da završimo stvari koje smo započeli i da ih finalizujemo. Ono što je dobra stvar jeste što smo doneli strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednih deset godina koja se bazira na poljoprivrednoj politici EU. Koncipirana je i pravljena na bazi principa zastupljenih u EU. Već završavamo program poljoprivrednog i ruralnog razvoja koji treba detaljno razredati i globalno sagledati. Zelena knjiga poljoprivrede će nam pomoći u budućim pregovorima sa EU. Pored toga doneli smo Zakon o podsticajima, tako da smo ceo taj ciklus zaokružili i finalizovali.
Referentne laboratorije će konačno početi da rade u 2015. godini, i biće puštane u rad sukcesivno. Prvo ona za ispitivanje kvaliteta mleka, a zatim će uslediti otvaranje laboratorija za ispitivanje karantinskih bolesti bilja, mikrobiloška i fizičko-hemijska ispitavanja hrane.
Konačno, Uprava za agrarna plaćanja će u najkraćem roku biti premeštena iz Šapca u Beograd, kako bi njen rad bio efikasniji. Dobili smo vrlo kvalitetan i vrlo prihvatljiv objekat, i tu se zahvaljujemo Vladi Republike Srbije na razumevanju, dodatnih 97 mesta na koja ćemo zaposliti najvećim delom stručnjake u Upravi plaćanja, a drugim delom u Odeljenju za ruralni razvoj.
Raduje me da se stvari u ovoj oblasti privrede menjaju na bolje. Neke asocijacije poljoprivrednika su se već pretvorile u ekonomske asocijacije poljoprivrednika, i to je jako dobro, jedini način, jer prvo što Evropa traži je da se zajedničkim snagama napravi kokurentan proizvod i konkuretna asocijacija. Ovih i ovakvih ekonomskih asocijacija će biti sve više, a s druge strane ono što je dobra stvar jeste što ljudi poput porodice Deurić, rade i stvaraju profit i nama je drago da obilazimo ovakve kompanije, ne samo u Vojvodini, već i celoj Srbiji, jer ovakvi pozitivni primeri i nama daju dodatnu energiju, da finalizujemo posao na pravi način.
Ono što je jako bitno je da smo konačno razumeli naše poljopirvrednike u pojedinim segmentima, čak su malinari svoj čvrst stav revidirali u smilu da su shvatili da moraju više da rade na genetici, marketingu, da je malina bitan proizvod srpske poljoprivrede, ali da je konkurencija odradila neke stvari koje su oni zapostavili proteklih godina. Jasno je da ćemo, samo ako pozitivno gledamo na reforme koje se događaju, nešto i uraditi. Budemo li gledali kritički na sve što se uradi, i budemo li gledali kratkoročno i politički, kao što je do sada bilo, mi ćemo biti u problemu.
Ja sam, da se vratimo na strategiju poljoprivrede, vrlo srećan kao čovek koji se iz privrede vratio u politički život, da zaista politika ni na koji način nije uticala na izradu strategije razvoja. Radili su je ljudi iz struke, od poljoprivrednih gazdinstava do univerziteta poljoprivrede i ekonomije, zajedno sa nama, zato smo dobili jedan kvalitetan dokument potpuno lišen bilo kog potenciranja u bilo kom segmentu poljoprivrede, nego smo napravili jedan opšti dokumenat razvoja poljoprivrede u narednih 10 godina, koji će, ubeđen sam, dati najbolje moguće rezultate. Znači, priča ide u pozitivnom smeru. Jako je bitno da se vrati pozitivna energija u Srbiji, jer nema reformi i napretka bez pozitivne energije. Imamo mogućnost da se, slikovito rečeno, bacimo sa mosta ili da se borimo i da budemo gazde na svome. Ja bih u svakom slučaju izabrao ovaj drugi put – zaključio je Danilo Golubović.