U subotu, 30. avgusta, mališani (čuveni Kockicini Tata-ta-tirci), ali i njihovi roditelji, imali su priliku da u okviru XXIX manifestacije „Dani piva“ u Zrenjaninu ponovo uživaju u bravurama Branka Milićevića Kockice, koji je na platou kod Vodotornja, nastupio sa Pozorištancem Puž.

Branko Milićević Kockica, glumac, pisac, kantautor, najpoznatiji kao veliki drugar predškolaca, uz čiju pomoć je snimio obrazovne televizijske serije “Kocka, kocka, kockica” (od 1974. do 1993. godine preko 250 epizoda, i 2005. još nekoliko), zahvaljujući kojoj je postao omiljen među brojnim generacijama, vratio se u grad svog detinjstva.
Aktivno učestvujući u vaspitanju dece tokom dve decenije, na TV-u, a sa Pozorištancem od 1977. godine, Branko Milićević alijas Kockica, na početku nove školske godine poručio je klincima:
-Ja nemam tu ništa osobito pametno da kažem, zato što je sa tom školom tako smešna situacija. U školu u stvari ne vole da idu nastavnici, a deca obožavaju da uče. Jer, deca dok su mala ona bi samo da uče, ne baš sve što ih teretaju, pa onda nije strašno ako sve ne nauče, mislim ja.
On kaže da mu je najmilija nagrada "Počasni učitelj" koju mu je dodelilo Udruženje učitelja Jugoslavije, jer biti učitelj je najvažnije zanimanje, i time se mogu baviti samo posebni ljudi.
-Bubašvabe su mnogo bolje, npr., bubašvaba kada se rodi odmah zna šta da radi, zna da uđe u frižider, a mi ne znamo. Nas mora da uči i tata i mama i naravno učitelj. Dok su mame i tate su amateri, učitelji i vaspitači su profeionalci i njih treba najviše slušati - dodao je u svom stilu Branko Kockica.
Branko Kockica je takođe rekao da danas ni jedna televizija u Srbiji ne pravi emisiju za decu, ček i dečjih pozorišta ima malo, ali zato uvozimo dečje TV serije drugih zemalja. I dok se u svetu dečje serije i dalje snimaju, kod nas su naglo nestale.
Na pitanje novinara, zašto su ga Zrenjaninci toliko dugo čekali, odogvorio je pitanjem zašto ga nema toliko dugo na televiziji i na nekim drugim mestima, i da odgovor na to treba potražiti kod direktora televizije i organizatora „Dana piva“. Posebno je pitanje zašto u prelepoj sali Kulturnog cenra Zrenjanin nema Pozorištanca „Puž“ sa predstavama „Laza, materina maza“ i „Pipi kratka čarapa“, to je pitanje za direktora i menadžera Kulturnog centra grada.
I na kraju, zadovoljni što i posle toliko godina ovom pravom dečjem junaku - drugaru ne ponestaje energije, pitali smo odakle je crpi, a on je u svom stilu objasnio:
-Ima ljudi koji su rođeni takvi, ima ih puno takvih, a prvi među njima je čika Jova Zmaj. On je živeo u teže vreme nego ja, koji se ugodno vozim kombijem od Beograda do Zrenjanina, pa imam Pozorištance „Puž“, i za svu tu uživanciju dobijam i platu, pa se i ne trošim, i samim tim mi i ne treba energija. Ali imam volju za to, to je „feedback“, kada deci vikneš aaaaaaaaaaaa, oni ti vrate, i to ti daje snagu, zapravo deca ti daju fantastičnu snagu i podsticaj da sve što radiš ima smisla – izjavio je Branko Milićević.
Na kraju intervjua, raspoloženi, ali i ozbiljni Branko Kockica je poručio da deca na Danima piva mogu da piju samo penu, i to samo za vreme festivala i pod strogom kontrolom.