• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Uoči osnivačke Skupštine Vojvođanskog klastera organske proizvodnje, u zgradi Banovine, u četvrtak, 4. septembra, održana je konferencija prvog klastera ovakve vrste u Srbiji, a verovatno i u regionu. Tako se Vojvođanski klaster organske proizvodnje prudružio porodici od 26 drugih klastera, koji su nastali sa i uz podršku Vlade Vojvodine.

-Danas smo se našli da još jednom promovišemo nešto što je sjajno, a ovo predstavlja najbolji dokaz da Vojvodina ide krupnim koracima napred - rekao je gospodin Miroslav Vasin, član Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. On je istakao da gajenje organske hrane, osim što je kulturni i civilizacijski trend, pruža šansu velikom broju poljoprivrednika u Vojvodini koji imaju manje parcele.
Takođe je rekao da danas Vojvodina ima nekoliko nekoliko velikih proizvođača organske hrane, i veliki broj malih, ali malih samo po kapacitetima, i da osnivanje klastera proizvođača organske hrane predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u klasterskoj istoriji Vojvodine. Gospodin Vasin se zahvalio u ime Pokrajinske vlade svima koji su se potrudili da za relativno kratko vreme ideju o organskoj hrani, koja je do pre godinu-dve dana bila još prava nepoznanica, kroz požrtvovanu aktivnost, realizaciju projekata, kroz angažovanje naučnih institucija, Novosadskog univerziteta, nevladinog sektora, dovedu na nivo da se danas osniva klaster sa 31. članom, u kojem su naučne ustanove, preduzeća koja se bave proizvodnjom organske hrane, mali proizvođači, nevladin sektor... Danas počinje jedan period kada će organska hrana i njeno gajenje u Vojvodini biti rađeni i planirani, i biti podignuti na nivo organizovane aktivnosti, zaključio je Miroslav Vasin.
Prof. dr Radovan Pejanović, prorektor za finansije i organizaciju Novosadskog univerziteta i profesor na Poljoprivednom fakultetu u Novom Sadu, je podsetio na izvorno značenje reči klaster, koja u bukvalnom prevodu znači grozd, a u prenosnom mesto i inicijator povezivanja. Klaster je udruženje, poslovna organizacija koja okuplja proizvođače, trgovce, one koji se bave obrazovanjem, naukom i istraživanjem, nevladine organizacije, sredstva informisanja, ukratko svod proizvođača, koji će preko trgovaca, setifikacionih kuća, obrazovanja i nauke, da se razviju i iskoriste određene potencijale.
Prof. Pejanović je podvukao da su poljoprivreda, agroprevreda, agrobiznis, vodeće privredne grane Republike Srbije, posebno AP Vojvodine, i da je to strateška oblast koja ima perspektivu. Univerzitet u Novom Sadu je pokrenuo inicijativu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, FTN-om, Institutom za prehrambene tehnologije, Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, uz pomoć kompanije „Zdravo organic“ u Selenči, nevladinih organizacija, proizvođača organske hrane, uz svestranu podršku Vladi Vojvodine, da se osnuje jedan klaster kako bi se ova veoma perpektivna oblast poljoprivrede, posebno u AP Vojvodini, pokrenula, razvila, donela efekte. Kolika je perspektiva organske proizvodnje u Srbiji, govori podatak da Austrija pod organskom proizvodnjom ima oko 20% obradivih površina, a Srbija samo oko 1%.
Jozef Gašparovski direktor fabrike „Zdravo organic“ je tom prilikom rekao da je bilo potrebno dve godine od ideje do realizaije klastera organske proizvodnje, i da je on neophodan jer ova oblast privređivanja ima prostora za narednih 20 godina da se širi i razvija. Kao primer naveo je podatak da su nedavno Kuvajćani bili spremni da kupe sve što ovo preduzeće proizvodi organsko, ali toga je još uvek jako malo.
Gospodin Gašparovski je iskoristio priliku da se zahvali na pomoći koji im sve vreme pruža Pokrajinska vlada, kao i naučnim institucijama, pre svega profesorici Branki Lazić, koja je jedan od osnivača Centra za organsku proizvodnju Selenča, a onda i Univerzitetu Novi Sad, Poljoprivredenom fakultetu. Na kraju se zahvalio i novinarima, koji prenoseći informacije o organskoj proizvodnji podstiču ljude da krenu u tom pravcu.
Prisutnima se, u ime proizvođača udruženja VitaS iz Rume obratila Sanda Klještanović ističući da je osnivanje klastera bila karika koja je nedostajala.
-Suština je da se jednim radom, učenjem i trajanjem može postići da imamo zdrav proizvod bez primene hemije, usklađen sa prirodom koja nas okružuje. Osim toga, imamo zadovoljstvo da boravimo na čistom vazduhu, u prirodi, i da imamo proizvod koji sa stabla možemo da pružimo našem detetu bez bojazni da će se pojaviti neka alergija ili nešto slično - rekla je Sanda Klještanović.
Gospođa Olivera Radovanovič, iz Zelene mreže Vojvodine, koja je vodila ovu konferenciju, kao i osnivačku Skupštinu, održanu potom, rekla je da je uloga ove nevladine organizacije bila da okupi i koordinira sve aktere voljne da se klaster osnuje, i da sa radošću može da kontstatuje da su u tome uspeli.