Epilog ideje gospodina Roberta Čobana da deset fotografa, prema svom senzibilitetu, izaberu deset slika iz zbirke od 417 slika velikog umenika Save Šumanovića, koje se nalaze u Galeriji „Sava Šumanović“ u Šidu, bila je izložba „Jedan slikar, 10 fotografa, 20 umetničkih dela“. Veliki uspeh ovog projekta, bilo je okupljanje velikog broja gostiju iz Beograda i Novog Sada, koje je u petak, 12. septembra, kao domaćin ugostila Galerija slika „Sava Šumanović“ i Color Press Group.

Deset slikara: Miloš Nadaždin, Miša Obradović, Sever Zolak, Đorđe Odanović, Željko Škrbić, Nebojša Babić, Jovana Mladenović, Irena Savičić, Braca Nadeždić i Nemanja Maraš su prostor Galerije “Sava Šumanović” obogatili fotografijama inspirisanim slikama, po sopstvenom izboru.
Nebojšu Babića inspirisala je slika „Kupačica“, slika malog formata, ali velike snage. U izjavi za katalog koji je pratio izložbu, izjavio je da se dvoumio u izboru slike ili serije, ali „sigurno je da je moj izbor jedna od onih na kojima je prikazana žena“.
On je takođe rekao da ga je Sava Šumanović duboko inspirisao i da mu je bila i čast i zadovoljstvo raditi na ovakvom projektu, i u ovakvom drugštvu kolega-fotografa.
-Najvažnije je da se održavaju ovakve stvari, zato što je bitno da u medijima imamo i neke druge sadržaje, pogotovo one vezane za kulturu i promociju našeg kulturnog nasleđa. Ova institucija i rad ovih ljudi na čuvanju dela jednog od naših najpoznatijih i najvrednijih likovnih stvaralaca, mislim da je vredan pažnje i zato mi je važno da sam u njemu učestvovao - izjavio je Nebojša Babić prilikom otvaranja izložbe.
Muškarcima, fotografima posebno, žene su neiscrpna inspiracija. Žena je bila neiscrpna inspiracija i Savi Šumanoviću, koji je kroz svoj rad uzdigao žensku lepotu na pijedestal univerzalnog i neprolaznog. Ipak, Željko Škrbić se dvoumio između grandiozne kompozicije iz 1927. godine „Pijani brod“ i fantastičnog nepotpisanog pejzaža iz 1941. godine, pod nazivom „Pejzaž sa tri usamljena drveta“, koji je „toliko minimalistički, da prosto pleni svojim lepotom“. Izbor je pao na pejzaž.
-Ja sam se jako namučio i jedno mesec dana nisam ništa radio osim što sam razmišljao šta uraditi. I onda sam shvatio da ta platna, kada smo prvi put bili ovde, u junu, da tu kao da vidim Savu Šumanovića, i kao da sam osetio njegovo prisustvo. Moja zamisao je bila da ga ubacimo u kadar, i tako je nastala ova fotografija - rekao je autor fotografije.
Željko Škrbić je napravio metaforu. Umesto tri drveta postavio štafelaje, i zabeležio dilemu slikara da li da nastavi rad ili ne, pa on odlazi iz kadra, vraća se nazad, pitajući se da li je slika dovršena. Tako je nastala ova slika koja se umnogome razulikuje od svih ostalih zato što su se drugi autori opredelili uglavnom za naraciju, a ovde je priča ispičana na nešto drugačiji način i na neki način daje objašnjenje koje je na slici izostalo.
Interesantno je što se i direktorici Galerije slika “Sava Šumanović”, gospođi Vesni Burojević nametnuo isti osećaj prisustva Save Šumanovića, o čemu je ćutala sve do momenta kada je fotografija bila dovršena. To poklapanje viđenja dva autoriteta, potvrda je da je ova fotografija opravdala smisao celog projekta.
Savu Šumanovića na fotografiji predstavljao je jedan drugi Sava, Sava Graorac, Koviljčanin svima dobro poznat promoter mangulica i dudove rakije, koji je bio prisutan na otvaranju i kao da se sam umetnik, Sava Šumanović, vratio da dočaka goste.