Reka Zapadna Morava protiče kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, tzv. Malu Svetu goru, na kojoj se uzdiže 17 svetinja, pa Mrčajevčani kažu, da je kupus koji raste duž obala ove reke, zaliven osveštanom vodom i zato ima poseban miris, specifičan ukus, i ne može da bude kao Futoški.

Da nije bilo Milorada Jevđovića, dugogodišnjeg društveno političkog radnika iz Mrčajevaca i dugogodišnjeg rukovodioca KUD „Radiša Poštić“, takođe iz Mrčajevaca, ne bi bilo ni Mrčajevačke Kupusijade, ni mnogo čega drugog.
S obzirom da su Mrčajevčani oduvek želeli da naprave nekakvu manifestaciju po kojoj će biti poznati, bilo je potrebno izgraditi pozornicu koja će biti nekakav uslov za organizaciju manifestacije. Da nije bilo ličnih, prijateljskih kontakata gospodina Milorada Jevđovića, verovatno ne bi bilo ni ove pozornice, centralnog dela svih mesnih fešti. Ona je, uz pomoć sredstava Ministarstva kulture, Ministarstva sporta, malo nekih drugih ministarstava, puštena u funkciju 2003. godine.
Na predlog gododina Jevđovića ustanovljena je manifestacija u čast kupusa, pošto se na tom području najviše gaji kupus.
-Kupus je mnoge od nas, ne mogu da kažem baš odhranio, ali je odškolovao, od proizvodnje i prodaje kupusa uređeno je selo, uveden vodovod, kanalizacija, izgrađena zdravstvena stanica, pošta, uveden telefon, izgrađen Dom kulture itd. - kaže gospodin Jevđović i nastavlja: -Za prvu manifestaciju trebalo je nahraniti oko 1.000 učesnika. Predložio sam da lovci skuvaju lonac nekog lovačkog specijaliteta, ribarima riblju čorbu, nekome da napravi pasulj, ali ponajviše ih je bilo da kuvaju kupus. Tada je, na moj predlog doneta odluka da se ustanovi takmičenje u kuvanju svadbarskog kupusa, koji je u našem kraju jako popularan i ne postoje svečanosti, svadbe, nekada ispraćaji u vojsku, da su prošli bez ovog jela. Da je kupus i jedno magijsko jelo, jer kada se svadbi, kada se izvodi mlada, ona se predaje mladoženji, oglase se prangije, odnosno lovačke puške, izvodi se mlada i predaje se kada se na sofu servira svadbarski kupus. Za to vreme aščija, velikom drvenom kutlačom zađe od gosta do gosta i svdbari stavljaju u nju pare i koliko se para skupi, to je znak da je kupus kvalitetno skuvan.
Za tu priliku odredili smo žiri koji će proglasiti najbolji kupus. Međutim, ta se priča vrlo brzo pročula po gradu, pa se mnogo ljudi prijavilo da kuva kupus za svoje prijatelje. Tog 20. septembra 2003. godine bilo je 16 lonaca sa kupusom, i zvanično je zaživela Kupusijada - takmičenje u spremanju svadbarskog kupusa u zemljanim loncima, koja je trajala jedan dan. Već u 12 sati više nije bilo kupusa, ljudi su se prosto otimali za taj kupus i svima je ostala čežnja da sledeće godine dođu i probaju svadbarski kupus.
Prve godine je manifestacija prošla vrlo zapaženo, medijski propraćeno, i već sledeće godine smo shvatili da to može da bude manifestacija od interesa za ovu sredinu, za ovaj grad. Sledeće godine smo organizovali manifestaciju koja je bila proširena na tri dana, sa kompletnim programom, sa izložbom poljoprivredne mehanizacije, izložbom stoke, takmičenjem traktorista u zakačinjanju priključaka, ali ponovo smo „podbacili“ jer i te godine nije bilo dovoljno kupusa, koji je već u tri sata manjkao.
Treće godine smo nastavili u istom trendu, novine, mediji, svi su pisali i govorili o nama, ali zahvaljujući i tome što smo te 2005. godine obišli sve turističke manifestacije u Srbiji. I na sve smo nosili lonac sa kupusom, sa transparentima i flajerima mračajevačke Kupusijade i sa kulturno-umetničkim programom. Uvek sam izlazio na pozornicu da kažem nekoliko reći o Kupusijadi, da pozovem goste da dođu, jer smo unapred znali kada će biti održana, tako da je to bio primer kako jedna manifestacija može naglo da uspe. Godine 2006. grad Čačak prepoznaje Kupusijadu kao manifestaciju od interesa za grad i na neki način to ustupa Turistićkoj organizaciji Čačak, da je ona vodi. Od tada, ta manifestacija počinje da polako da devalvira. Pre svega, neki programi Kupusijade su ukinuti (nema izložbe poljoprivednih mašina, nema zaštite bilja, takmičenja traktora, nema venčanica, a sportska takmičenja su zadržana u tragovima), zamenili su ih vašarske šatre za koje su korisnici trebali da plate zakupninu, a mi do te godine nismo ništa naplaćivali; parking je bio besplatan, izlagački prostor besplatan, i ta manifestacija polako počinje da prerasta u vašarsku. Na žalost, Kupusijada je danas toliko devalvirala da to ne liči na ono što smo mi želeli, a prvobitna zamisao je bila da to bude porodična manifestacija - sa žaljenjem govori gospodin Jevđović. On smatra da je Kupusijada tako brzo uspela zato što su se lonci i kupus kuvali na vatri. Vatra je iskonsko, ono na osnovu čega da živi. Bilo je primera da dođu ljudi iz Beograda, da samo stoje pored vatre.
-Jednom prilikom kažem jednom gospodinu: „Gospodine, pomerite se kaput će da vam izgori“. On mi odgovori: „E sinko, ovaj kaput ću ja sada da nadimim, i da ga nosim u šifonjer da ga stavim u Beograd i kad se uželim zavičaja ja ću da otvorim šifonjer, da pomirišem ovaj dim, i brzo da ga zatvorim, da mi ne pobegne miris.“
Mi smo hteli baš takvu manifestaciju, da ljudi iz tog razloga dođu. Danas, celo selo zarađuje ta tri dana, gostiju je mnogo, kafane su prepune, parking prostor se naplaćuje, ljudi se dovijaju na razno razne načine da zarade. To je dobro, ali je manifestacija izgubila dušu, onu koju je imala na početku. I kupus je devalvirao, a razlog za to je što je izgubljena kontrola kvaliteta tog kupusa. Jer više se za takmičenje prijavljuju šatradžije. Bilo je primera, s obzirom da se u avgustu održava Dragačevski sabor turbača, da određene kafedžije koje taj kupus ne prodaju na Guči zamrznu, i „proturaju“ ga ovde na Kupusijadi – sa rezignacijom je rekao naš sagovornik.
Naravno, na Kupusijadi u Mrčajevcima je ove godine, kao uvek do sada, bilo kvalitetnog kupusa koji pripremaju ljudi za svoje goste, za prijatelje. Zaživeo je običaj da praktično „Celo selo kuva“, tj. da nema kuće koja tih dana ne kuva kupus, ali ne kuva se komercijlni kupus, već se kuva za prijatelje, baš kao što je bio kupus kojim nas je ugostio gospodin Jevđović u svom „Raju na Moravi“, kompleksu od nekoliko kuća u etno stilu, sa muzejom starina pod otvorenim nebom, restoranom domaće kuhinje, dečjim igralištem, bezbrojnim mogućnostima za prijatan boravak u živopisnom krajoliku u šumarku uz reku. Tu smo jeli pravi kiseli svadbarski kupus, koji je napravila prija našeg domaćina, poznata kao specijalista za tradiconalna jela. A ručak u ovakvom ambijentu protumačili smo kao povlasticu namenjenu samo odabranima. Ukratko, rajsko osećanje u pravom Raju na Moravi.
Ova priča, ostavila je ipak gorak utisak na sve viđeno. Kako zaustaviti sunovrat?
-Svaka manifestacija nastoji da se razviija, da iz godine u godinu napreduje, i bude bolja i bolja. Potrebno je mnogo toga da se izmeni, potrebni su novi ljudi, ljudi koji imaju ideje, smisla i znanja, i onda se možemo nadati nečem boljem - zaključio je gospodin Jevđović.