U svom prvom nastupu na međunarodnoj sceni, stonoteniserke Novog Sada, šampionke Srbije, nisu uspele da prođu treći stepenik I da se plasiraju u dalje takmičenje u Kupu Evrope, iako su imale blagu prednost domaćeg terena. Trema je učinila svoje, pa je teret, odnosno imperativ pobede u svakom meču, bio pretežak za mlade Novosađanke (Ana Žolfia Fenjveši, Viktorija Tružinski i Anđelija Ratić imaju po 19 godina, a Aleksandra Savić godinu dana manje). Pa iako nisu prošle, osvetlale su obraz srpskog tenisa, pokazavši da imaju talenat, imaju potencijal, ali koji treba negovati.

U subotu je pobeđena ekipa portugalskog šampiona - GDCDP Madalena sa 3:2, koja je drugog dana pobedila Ruskinje (MMC Junior) sa 3:1 i prošla dalje, tj. bila sa najboljim količnikom u krugu od tri ekipe sa po dve pobede I jednim porazom (treća je bila ekipa turskog prvaka Tigem SC Ankara). I protiv ruskog šampiona, u drugom subotnjem meču, zabeležena je minimalna pobede od 3:2. Možda je rezultat u oba meča mogao da bude povoljniji za naše devojke, jer su ispustile dve pobede, što se pokazalo presudnim da imaju najlošiji količnik u krugu od tri ekipe.
Protiv Tigema SC Ankara, u nedeljnom meču, presudilo je - opet - iskustvo. Turkinjama ova pobeda, ipak, nije bila dovoljna za prolaz, jer su juče izgubile od portugalske ekipe sa 3:1, pa su se morale zadovoljiti drugim mestom.
Pa iako naše devojke nisu prošle dalje, ovo je za sve njih, a naročito za nas koji volimo, a nedovoljno poznajemo stoni tenis, dobro iskustvo. A ono kaže da se uspeh ne postiže preko noći. Iskustvo igranja jakih mečeva je od velike važnosti. Mi danas u našoj prvoj stonoteniskoj ekipi imamo, hvala Bogu, nešto jaču konkurenciju nego ranijih godina. Gle čuda, čak tri ekipe su iz Novog Sada, dok je četvrta - Vojvodina, “na čekanju”. Za sve igračice ovih novosadskih klubova koje uglavnom nisu gledale ove mečeve, pa i za članove njihove uprave, bilo bi mnogo, mnogo bolje da su bili u dvorani SPENS-a oba dana, jer su mogli da nauče svašta nešto, a pre svega da vide kako to rade pravi profesionalci. Mogli su da vide Kineskinju Li Yao koja pobeđuje sve protivnike u svojoj 45-oj godini života, i koja se bori istim žarom za svaki poen. I još mnogo toga.
Ipak, sve je to dostižno, ukoliko iz ovih kvalifikacija izvuku pouke. Jedna od njih glasi: "Nije dovoljno biti prvi u selu, a poslednji u gradu". Grad je u ovom slučaju (Kup Evrope) veliki, da ne govorimo o svetu, gde stoni tenis nije samo sport, već i mnogo, mnogo više. Ko razume, shvatiće. Mada, ima nas mnogo!
Na kraju, a ništa manje važno, treba izreći pohvale Stonoteniskom klubu Novi Sad za odličnu organizacija ovih kvalikacionih mečeva za Ligu Evrope. Priredili su malobrojnim gledaocima pravi spektakl u kome smo videli sijaset sjajnih poena i mnogo različitih stilova igre. STK Novi Sad je ovom organizacijom pokazao da je stasao u svakom pogledu i da ima izuzetno perspektivnu ekipu čiji će kvalitet tek doći do izražaja u narednim godinama. Naravno, treba istrajati, ali, utisak je, da nakon što se utisci slegnu i emocije potisnu, da će ovaj tim i takmičarki i uprave, raditi još bolje, i više. I ne samo oni, već i svi dobronamerni prijatelji ovoga sporta, ovih sjajnih mladih ljudi, pa ako hoćete, i naše države u kojoj stoni tenis, kao i mnogi drugi “mali sportovi”, nisu na ceni, sem u slučaju kada se donese neka evropska ili svetska medalja. A ovog vikenda smo videli da se ni kvalifikacije ne mogu proći tako lako.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.