Udruženje građana CERKIN-Centar za revitalizaciju kulturno-istorijskog nasleđa sprovelo je od 1.- 4. oktobra, akciju uređenja zidina, šanaca, fortifikacijskih jaraka oko Beogradske kapije. U akciju su osim Udruženja, bili uključeni i Volonterski omladinski eko kamp, „Gradsko zelenilo“, „Gradska čistoća“, Vojska Republike Srbije i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada.
Petrovaradinska tvrđava se prostire na 112 hektara i predstavlja najveću sačuvanu tvrđavu u Evropi, čija je gradnja započela 1692. godine i građena je skoro čitav vek, do 1780-te godine.

Većina Novosađana tvrđavu voli da gleda sa obale Dunava, sa Keja s preke strane, i voli da se hvali njome, i onaj napor, kada dolaze na Tvrđavu, uglavnom je zbog toga da bi uživali u pogledu iz restorana, ili da se fotografišu pored sata. Međutim, mali je broj onih koji su zašli mimo uobičajenih staza i videli da je ona jedan velik bolesnik i da traži pomoć. Mi smo uhvatili njene poslednje trenutke da joj pomognemo, dok je još živa, i još je moguće njeno izlečenje - rekao je Miroslav Farkaš, jedan od nekolicine ljubitelja Tvrđave, okupljenih u Udurženje građana CERKIN, čiji je osnovni zadatak da oživi Tvrđavu.
Osim oslabađanja šanaca i zidina od divljeg rastinja i raznoraznog otpada, njihova misija je da očišćene zelene površine koriste deca, sportisti, da se na njima otvore sportski tereni, možda jednog dana i neki mini zoo-vrt, da se među starim zidinama drži čas istorije na otvorenom, da i mogu da je koriste, da Novosađani ne misle o njoj kao o slici sa razglednice, već da se brinu o njoj i da u njoj uživaju, da je osete da je njihova.
-Novosađani misle da je ona to što se vidi sa dunavskog šetališta, a ne znaju potencijale Hornverka, Vaserštata, koji je ogroman i neiskorišćen, a nudi se. Naš zadatak je da, osim toga da pokažemo da nismo kao drugi koji samo pričaju, već i da delamo: da putem akcija očistimo deo Tvrđave, i da pokažemo da se i bez para dosta toga može uraditi.
Postoji ideja da se pronađu i investitori koji bi uložili u nju, a od toga svi imali koristi - kaže Miroslav Farkaš i dodaje da je CERKIN izuzetno dobru saradnju ostvario sa „Gradskim zelenilom“, Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i gospođom Slobodankom Babić, koja ima ulogu savetnika, jer Udruženje ništa ne radi na svoju ruku, već isključivo po instrukcijama stručnjaka, koji daju smernice, kako i šta treba da se radi. Kao primer Farkaš navodi da nisu znali da se bršljan ne sme „skidati“ sa zidova utvrđenja jer je prilepljen i njegovim skidanjem otkidao bi se i malter. Takođe se poštuju uputi Vojske Republike Srbije i komandanta Prve brigade, brigadnog generala Stojana Batinića, koji je akcijašima, tj. volonterskom omladinskom eko kampu ustupio kasarnu „Janko Čmelik“ na Trandžamentu, gde su volonteri smešteni, obezbedio cisternu sa vodom, šatore, stolove, krevete i nekoliko vojnika koji zajedno sa omladincima rade.
Farkaš, na žalost, nema pohvalne reči, kada su u pitanju građani Novog Sada i njihovo učešće u akciji, pa su i volonteri iz drugih gradova brojniji od volontera iz Novog Sada.
-Koliko je ovo težak posao vidi se kada završimo radni dan, jer to nije sakupljanje papirića i flaša već pravi udarnički rad, fizički posao, gde se mora raditi u rukavicama, gde su moguće povrede, ali radi se i rezultati su vidljivi. Drago nam je da, kada su nas obišli inspektori iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i kada su rekli da ne mogu da veruju šta smo uradili, pošto to nikada ranije nije bilo oćišćeno. Da vrednost onoga što mi radimo bude veća, ispod žbunja i otpadaka, promolili su se ostaci stubova, za čije postojanje niko nije znao.
Za ovu akciju namerno je odabran šanac kod Beogradske kapije jer je to prvo što se vidi pri ulazu u grad iz pravca Beograda. Zapravo do sada se, osim parloga, ništa nije videlo, i služiće kao opomena na to kako nešto može da se zapusti, ali i kako može da se uredi i bez para, već sa, zaboravljenim akcijaškim duhom.
Miroslav Farkaš tvrdi da nije tačno da mladi ljudi nisu zainteresovani za ovakav vid društveno korisnog rada, da samo treba pokrenuti inicijativu, dati im dovoljno dobar razlog da se angažuju.
CERKIN je osmislio niz akcija koje će slediti ideju uređenja Petrovaradinske tvrđave. Održana je izuzetno posećena tribina u Svečanoj sali Gradske kuće sa najeminentnijim stručnjacima profesionalno vezanim za Tvrđavu, među kojima su bili arhitekte, arheolozi, istoričari, predstavnici EXIT-a, Vojske Republike Srbije. Akcija čišćenja šanaca oko Beogradske kapije je svojevrsan poklon Tvrđavi za njen rođendan, 18. oktobra. Naredna tribina biće na temu „Korenje i cigla“, na kojoj treba da se donese konačan stav o tome da li na Tvrđavi treba da bude drveća i da li kulturno istoriski spomenici i drveće idu zajedno?
Svaka sledeća akcija biće najavljena u svim medijima. CERKIN je u pregovorima sa „Gradskim zelenilom“ o tome da subota, kada „zelenilo“ ne radi, ipak bude radni dan zbog zaposlenih Novosađana, koji radnim danima nisu u mogućnosti da se odazovu na akciju, a želeli bi, ako ni zbog čega drugog, ono da evociraju vreme na radne akcije u kojima su doživeli nezaboravne trenutke kao omladinci.