U prelepom autentičnom ambijentu Brkinog salaša na Čeneju, domaćini, Zelena mreža Vojvodine, ugostili su svoje partnere iz opštine Bilje i saradnike na projektu Pannonia Organica iz Srbije, uz jedno prijateljsko druženje. Zahvaljujući ličnim kontaktima, gospođa Olivera Radovanović priredila je veliko iznenađenje prisutnima pozvavši Baneta Krstića i „Garavi sokak“, koji su tom prilikom održali mini koncert, koji je evocirao stare melodije, emotivna podsećanja, ali i podstakao na igru.

Nije čudno što pesnika i pevača panonske ravnice zatičemo na jednom salašu, a vezu između Baneta muzičara i organske proizvodnje, otkrio nam je Bane lično, izrazivši se vrlo lepo o Oliveri Radovanović, direktorki Zelene mreže Vojvodine i prof. dr Branki Lazić, njihovom uticaju na njega i njegove pesme. Rekao je par reči i o svojim pogledima na život i onim koji su se ukrstili sa ove dve žene.
-Srećan sam što poznajem Oliveru Radovanović. Dobri ljudi su osnovni kvalitet naših života. Ako imate poznanstva sa dosta dobrih ljudi, vi ste onda bogat čovek. Ja sam to osetio kada sam upoznao Oliveru, koja je ulepšala moj život. Njen sistem vrednosti i stil života kojim ona živi, kao posvećena pozitivna osoba oslonjena na bazične vrednosti, je negde ono što i ja nosim u sebi. Možda mi je bliska i zbog toga što govori isto kao ja, vojvođanski, jezikom koji me podseća na moje detinjstvo.
Olivera je primer nekog na koga možeš da se osloniš, neko ko može da sprovede što naumi. Ovde se ne radi o malim stvarima već o kopanju „dugog reda“. Ja u svom mentalitetu osetim taj „dugi red“, i ako trebate da kopate npr. kukuruze, ne smete da krenete jako brzi, jer ćete se umoriti pre nego što ga isterate, a ni sporo, jer nećete stići da završite posao, već morate da rasporedite snagu. Da biste to uradili morate da imate takt, kako da to „odvađavate“, a da budete i efikasni i produktivni, i da se opet ne potrošite. To su ljudi sa ovih terena učili vekovima i Olivera je primer osobe koja to sprovodi i na drugim mestima. Ja se trudim da to ispoštujem u svom životu, a možda i ne mogu da pobegnem od tog pristupa. Kada sam napisao pesmu „Ja plačem samo kada ljuštim luk“, zvao sam Oliveru jer mi je bilo važno njeno mišljenje. Kada sam joj preko telefona otpevao pesmu, i kada sam dobio povratnu informaciju od nje, znao sam da sam napisao pesmu koju mogu da podelim sa drugima.
Susret sa Oliverom je uvek susret čoveka sa čovekom, ličnosti sa ličnosti, karaktera sa karakterom. Ja nju doživljavam kao karakternu uzornu osobu, što je danas dragoceno. To je velika tajna da ljudi vole da su sa onima koji su karakterno usaglašeni. Ja se nadam da smo mi karakterno slični i onda iz tog proizilazi sve ostalo.
Video sam to i u prof. Branki Lazić, koju smatram isto jednom svetinjom, jednom divnom osobom, koju ne poznajem mnogo, ali kojoj se divim. Pre 33 godine položio sam kod nje povrtarstvo, ali tada nisam shvatao dimenziju njene misije i ja sam srećan da vidim da neko ima snagu da sprovodi misiju. Ni ona nije motivisana materijalnim već smisaonim. I onda sam uvek srećan sa takvim osobama, jer družeći se sa njima čovek je uvek na dobitku. Kada se vidimo na kolačima, sladoledu, kiseloj vodi ili u šetnji, to su divna druženja i to je moj osnovni utisak i razlog zašto sam ja blizu te priče i zašto smo mi bliski. Mi nemamo konkretne razloge koji su vezani za nešto materijalno, ali mi slično postupamo, imamo sličan sistem vrednosti. Ja od njih stalno učim, a nadam se da i one nešto mogu da nauče od mene.
Na mom novom albumu, nalaze se i dve „povrtarske“ pesme. Priča o (organskom) paradajzu bila je inspiracija za jednu ljubavnu pesmu, a pre toga luk, naravno u kontekstu organske proizvodnje. Pošto uglavnom sviram noću i u sitne sate se vraćam kući, često slušam emisije na Radio Besedi, u kojoj Branka ne samo divno i stručno, već i strastno govori o svetu povrća. I to prestaje da bude predavanje i ekspertska priča, to počinje da biva jedna promocija i demonstracija ljubavi i posvećenosti, kako se čak i u jednom paradajzu, o kojem u poslednje vreme znamo samo koliko košta, krije 50 sastojaka koji utiču na njegov miris i ukus, i ako se ta ravnoteža poremeti onda se poremeti i njegov ukus i miris. Organska proizvodnja čuva te stvari. Branka je pominjala i paradajz u kontekstu rajskog, govorila o tome da se nekada koristio samo u zelenoj fazi, za turšiju, a da se zreo smatrao otrovnim. U priči o paradajzu shvatio sam da je svako kosmos za sebe. Ako o paradajzu može da se priča sat vremena onda nema tog vremena u kojem bi se ispričala priča o ovom svetu. Sve je onda toliko interesantno samo ako čovek ima potrebu da otkrije svet oko sebe i ako to želi. Branka to nije otkrila samo čitajući knjige, već je vođena ljubavlju i strašću, došla do svega što danas jeste i svega što zna.
Bane Krstić kaže da je naravno upoznat i sa njihovim radom, nečim što je na neki način inovativno, teško sprovodljivo, a tradicionalno i moderno. On se takođe nada, da su njegova muzika i njihova aktivnost u pravcu organske proizvodnje, srodni, da su iz istog cegera.
- Ova muzika koju ja pišem i ovo što rade Olivera i Branka je nastalo na zemlji. Mi smo ljudi od zemlje. Ja sam po vokaciji poljoprivrednik, jer moji preci su bili paori, a ja sam aposolvirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U zrelom periodu svoga života sam izuzetno zavoleo biljke. Za mene su biljke osnovna inspiracija za stvaralaštvo, čak ne samo u pesmama. Imam nalog na Twitteru koji se u velikoj meri bavi poetikom bilja. Ta poetika i ono što one rade je po meni nešto što nas vezuje, i mi smo jedna porodica i kad nismo zajedno. U tom smilu su oni deo mog, a ja njihovog sveta. Ja navijam za sve ono što one rade, kao što i one navijaju za sve što ja radim, inspirisan ovim dvema gracijama organske proizvodnje - zaključio je Bane Krstić.
Krajem oktobra pred publikom će se naći novi CD sa deset pesama, a deseta će biti ona naslovljena kao„Paradajz“, koja je premijerno izvedena na Brkinom salašu. Ono što je pratilo ovog autora od prve pesme, i što je vidljivo i na ovom albumu je da su sve pesme nastale iz strasti i ljubavi, ma o čemu da govore. Bane Krstić i dalje ostaje veran sebi i svojim uverenjima, na radost svih onih koji uživaju u njegovim stihovima i njegovoj muzici.