Projekat pod nazivom „Podsticanje ruralnog turizma za održivi lokalni ekonomski razvoj“, koji sprovodi Razvojni biznis centar u partnerstvu sa Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac i lokalnom samoupravom Kragujevac, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, ima za cilj da podrži razvoj seoskog turizma, kao i lokalni ekonomski razvoj u Šumadiji.

Mariju Stojadinović, koordinatora projekta za podsticanje ruralnog turizma za održivi lokalni i ekonomski razvoj, bila je prisutna na Oplenačkoj berbi grožđa, koja je od 10.-12. oktobra održana u Topoli, po 51. put.
Inicijativa za učešće Razvojnog biznis centra Kragujevac na ovoj prelepoj manifestaciji, potekla je od samih domaćina, korisnika projekta, koji su prilikom studijske posete Sloveniji, krajem avgusta, videli način promocije tamošnjih seoskih domaćinstava i njihov nastup na tržištu.
-Domaćini su sami došli na ideju da organizujemo jednu njihovu zajedničku promociju na Oplenačkoj berbi. Meni je posebno bilo drago što je inicijativa potekla od njih. Napravljen je dogovor sa Gradskom turističkom oganizacijom Kragujevac, našim partnerom na projektu, i Turističkom organizacijom „Oplenac“ iz Topole, koja nam je obezbedila prostor na manifestaciji, kako bi našim domaćinima pomogli u promociji i prodoru na tržište, dolasku do klijenata, odnosno gostiju - kaže Marija Stojadinović.
*Čini se da ljudi tek sada shvataju značaj udruživanja, da moraju da kontaktiraju, zajednički izlažu. Svako za sebe ne predstavlja mnogo, a zajednički štand je i lepši i bogatiji, ponuda mnogo bolja. Da li delite to mišljenje?
-Oni sve više uviđaju koliko je važna saradnja među njima. Ono što se primećuje je da počinju da komuniciraju među sobom. Kada se najavljuju veće ture gostiju koje dolaze u okolinu Kragujevca, u Šumadiju, udružuju resurse, proizvode... Neko proizvodi tartufe, neko pravi ajvar, neko projino brašno i sve su to proizvodi zanimljivi gostima, koji tako zajednički, mogu na najbolji mogući način da se prezentuju. Domaćini su, svesni toga, formirali udruženje „Domaćini za seoski turizam“. To udruženje je neformalni partner na projektu „Podsticanje ruralnog turizma za održivi lokalni ekonomski razvoj“. Ono što mi treba da radimo, kao lokalna zajednica, udruženje građana civilni sektor, je da jačamo njihove kapacitete i kao udruženja, jer na taj način će oni u budućnosti biti u mogućnosti da privlače dodatna sredstva i resurse iz međunarodnih fondova.
*Sve je više domaćina koji osposobljavaju deo svoje kuće, adaptiraju pomoćni prostor, za prijem gostiju. Toga još uvek nema dovoljno, ali da li ima nekih podsticaja za takve stvari?
-Postoji interesovanje na tržištu za ovakvu vrstu odmora, za ovakvu vrstu turizma i trenutak je za ljude u ruralnim područjima da to iskoriste na najbolji mogući način. Mi smo u okviru ovog projekta radili, kako sa već postojećim domaćinstvima, koja se već godinama bave seoskim turizmom, na unapređenju njihovih kapaciteta i potencijala, a radili smo i sa domaćinima koji planiraju da se tek bave seoskim turizmom. Mi ćemo, kako stvari stoje, do kraja projekta imati desetak novih registrovanih seoskih domaćinstava u okolini Kragujevca. Posebno je značajno da je grad Kragujevac, kao formalni partner na projektu, opredelio sredstva u vrednosti od milion dinara za pet grantova za najbolje biznis planove, poslovne predloge. Konkurs će uskoro biti raspisan i domaćinstva koja gravitiraju ka Kragujevcu, odnosno sela u okolini Kragujevca, moći će da apliciraju za ta podsticajna bespovratna sredstva, da unaprede svoja porodična domaćinstva kako bi popravili svoje mogućnosti na tržištu. To je početak i nadam se da će toga biti više.
*Kakav je odziv na konkurse, da li ljudi apliciraju na njih ili samo čekaju da im nešto dođe?
-Naravno da sami moraju da se interesuju za svoje dobro i dalji boljitak, a ima i drugih načina. Jedan od njih je i podsticaj lokalne samouprave, a tu su i podsticaji na republičkom nivou. Ministarstvo poljoprivrede takođe ima aktuelan raspisan konkurs koji traje do 15. novembra, na koji mogu da se jave seoska domaćinstva za različite vrste unapređenja delatnosti, koje nisu poljoprivredne. Seoski turizam je jedna od mogućnosti na koju mogu da apliciraju, tako da mogućnosti postoje. Sa našim približavanjem EU i ulaskom u EU, a to je nešto što su naši domaćini vrlo lepo mogli da vide i slikovito, u poseti Sloveniji, da će mogućnosti biti mnogo više. Otvoriće se međunarodni fondovi gde će registrovana seoska poljoprivredna gazdinstva moći da apliciraju i da dobiju značajna sredstva da nešto unaprede u svojim domaćinstvima, u svojoj ponudi. Svesni smo da se moramo pozabaviti jačanjem njihovih kapaciteta, uz podršku lokalne zajednice i organizacija koje im mogu pomoći u pripremi predloga projekata, da bi oni mogli te fondove da iskoriste u što većoj meri - rekla je Marija Stojadinović.