Oplenačka berba grožđa bila je povod za druženja, ali i poslovne susrete. Jedan takav održan je u Vinariji „Aleksandrović“ u Vinči, gde su domaćini, Udruženje vinara Šumadije, ugostili predstavnike konzorcijuma "Vino Chianti" iz Toskane, kako bi njihova iskustva primenili u našim uslovima.

Da su šumadijski vinari uspostavili kontakt sa jednim od najjačih udruženja na svetu, govori podatak da je udruženje osnovano 1927. godine, da danas ima preko 3.600 proizvođača sa 15.500 hektara vinograda i preko 800.000 hektolitara, širom sveta poznatog Chianti-a, od kojeg se 70% izvozi, a 30% nalazi na domaćem tržištu.
Vladan Nikolić, naš poznati enolog, i enolog vinarije „Aleksandrović“, kaže da ova vinarija već godinama pokušava da uradi neki ozbiljniji izvoz. U tome je delimično i uspela, jer danas se njihova vina nalaze na japanskom, američkom, ruskom tržištu. Ali, bilo bi znatno lakše da ne nastupaju sami, već barem sa pet-deset vinarija, jer kada nastupate kao regija mnogo je lakše nego kada nastupate pojedinačno. To je ono što vinari Šumadije, ali i iz Srbije u celini, mogu da uče od Italijana, koji imaju ogromno iskustvo u nastupu na tržištu, bilo domaćem bilo svetskom i kako se regulišu odnosi unutar udruženja.
*Predsednik udruženja iz Toskane, gospodin Đovani Busi, je u svom obraćanju rekao da su spremni da pomognu nama, ali da i oni imaju šta da nauče od nas. Kako ste vi to razumeli?
-Mi smo puno toga uradili poslednjih deset godina, tako da naše vinarstvo ide krupnim koracijma napred i sigurno da i oni mogu nešto da nauče od nas, bez obzira kako to sada zvučalo. Ali, u onom smislu, da imaju ogromnu tradiciju vinarstva, da vinarije imaju tradiciju i po 200-300 godina, udruženja koja egzistiraju 50-70 godina, mi imamo šta da učimo od njih. Mi nemamo tog iskustva i zbog toga nam je vrlo važan kontakt sa takvim udurženjima, da nam prenesu deo svog znanja, kako bi aktivnije mogli da učestvujemo na drguim tržištima.
*Naš utisak je da su gosti iz Italije bili oduševljeni našim vinima?
-Nisam se iznenadio. Ja sam već davno rekao da je napredak srpskih vina evidentan i to niko ne može da ospori. Potrošnja srpskih vina na domaćem tržištu raste i to je ono što je pozitivno, da domaći potrošači počnu da veruju u naše vino. A sigurno da ne bi verovali da nema kvaliteta. Kvalitet je značajno napredovao i to je jedini razlog zbog čega se naši potrošači, uvek skeptični prema domaćim proizvodima, vraćaju domaćim vinima.
*Za Vladu Nikolića smo čuli da je vrh srpske enologije i da ako mladi budu hteli da uče od Vlade Nikolića i vinarije Aleksandrović, da će samo moći da napreduju. Kakav je utisak, da li su i drugi vinari, koji imaju vina nešto slabijeg kvaliteta, voljni da upiju znanja kako bi poboljšali kvalitet svojih vina“
-Mi, kao udruženje, ne možemo da postignemo neki veliki uspeh ako svi članovi udruženja ne budu imali jedan visoki kvalitet. Suština nije da jedna vinarija ima visoki kvalitet, nego da svi članovi udruženja imaju visok kvalitet vina. Mi smo nesebični i u širenju znanja i bilo čega, da pomognemo svim članovima da dođu do određenog kvaliteta i da pri zajedničkom nastupu nemamo velikih varijacija u kvalitetu, nego da svi imamo jedan visok kvalitet vina.
*Definitivno, vinski hedonizam ne može bez opšte turističke priče. Da li se ta turistička priča „uhvatila“ u ovoj regiji?
-Razvoj turizma jedan dugotrajan i dugoročan proces i jasno je da ga ne možete razviti odjednom. Ali, ako uporedimo stanje od pre pet godina i danas, učinjen je ogroman napredak. Za mene je fascinantno kako je samo jedan hotel „Izvor“ u Aranđelovcu, pokrenuo upravo ovaj segment razvoja kraja. Ogroman broj gostiju koji dolazi u Aranđelovac, obilazi i vinarije. Ima pet-šest vinarija koje mogu da obiđu i to je sjajna priča. Ono što nedostaje Šumadijskoj regiji je bolja infrastruktura, dobri hoteli i dobre usluge, i u tom delu kaskamo za svetom. Nedostaju nam i smeštajni kapaciteti koji mogu primiti goste sa drugačijim potrebama ili mogućnostima. Treba obezbediti sadržaje da kada turisti dođu na vikend ili na duže, imaju neku zabavu, aktivnosti, da im se pruži da što više vide u ovom našem lepom kraju.
*Od jednog vrhunskog enologa se očekuje da uvek kreira dobra vina, a svaka godina je različita za vinovu lozu i grožđe. Ova je jedan od najlošijih u poslednje vreme. Kakvo vino možemo očekivati od berbe 2014. iz vinarije Aleksandrović?
-Najvažnija stvar u vinarstvu je kontinuiranost kvaliteta i ako ispadnete iz toga, u velikim ste problemima kao vinarija, a to nešto što je najteže održati. Pošto zavisite od prirode, od mnogih faktora, morate da vodite jednu dugoročnu politiku kontrolisanih zaliha, u slučaju ovakvih godina. Godine 1999-ta, 2005-ta, 2014-ta su godine koje bi vinari rado da zaborave, ali u ovom poslu se nikada ne misli za danas, nego dugoročno, morate računati na ovakve stvari koje se uvek mogu desiti.
*Koji su dalji planovi Vladana Nikolića?
-Iza mene je 25 godina iskustva u ovom poslu. Međutim, i posle četvrt veka, ovo je veliki izazov za mene. Enologija je proces u kojem vi sazrevate, učite, učite, učite... Siguran sam da ću tek za četiri-pet godina napraviti svetska vina – zaključuje Vladan Nikolić.