Tri veka postojanja Petrovaradinske tvrđave, Muzej grada Novog Sada u saradnji sa Centrom za revitalizaciju kulturno-istorijskog nasleđa (CERKIN) i sa ljudima dobre volje, u subotu, 18. oktobra, obeležili su dan kada je položen kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave.

Po rečima Siniše Jokića, kustosa Muzeja grada Novog Sada, kada bi mogli da se prebacimo u ono vreme s kraja XVII veka, tačnije 1692. godinu, 18. oktobra, takođe u subotu, oko 11 sati, prisustvovali bismo polaganju kamena temeljca sadašnje Petrovaradinske tvrđave, iznikle na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na Petrovaradinskoj steni, koja se izdiže 40 metara iznad Dunava, zajedno sa izaslanikom cara Leopolda I Habzburškog, knezom Krojem. Sa kraćim prekidima, Habzburzi su Tvrđavu gradili od 1692. do 1780. godine, u vreme austrijskih vladara Leopolda I, Josifa I, Karla VI, Marije Terezije i Josifa II.
-Želeli smo da naše sugrađane, koji su došli na naš poziv, podsetimo na rođendan Petrovaradinske tvrđave, na njenu kulturno istorijsku baštinu, i da im besplatno prezentujemo izložbu „Građanski život Novog Sada“ i istoriju Petrovaradisnke tvrđave, jer je moderni Novi Sad svoju istoriju, svoje bitisanje, svoju veličanstvenost, sudbinski vezao za Petrovaradinsku tvrđavu, pod čijom zaštitom je nastao i rastao - dodao je gospodin Jokić.
I ta simbioza Petrovaradinske tvrđave, Petrovaradina, Fruške gore i Dunava, nešto je što bi stalno trebalo da bude reper bitisanja Novog Sada i Novosađana, njihove budućnosti, njen resurs, potencijal, i da im je na stalno na umu njen kulturno istorijski značaj za identitet grada, i koliko je potrebno da se brinemo o njoj, da je održavamo.
Da to podsećanje ne bude samo tog dana, potrudili su se, na inicijativu CERKIN-a i druge institucije grada, omladinci i dobrovoljci, koji su od 1.-4. oktobra sproveli akciju raščišćavanja šanca ispred Beogradske kapije, održali tribinu, a nastaviće se sa nizom predavanja u srednjim školama, kako bi i među srednjoškolcima podigli svest o njenom značaju.
Na ovome se aktivnosti Centra neće zaustaviti, jer nebriga o njoj, dovela je do trajnih oštećenja i predstoji velika borba za njeno ozdravljenje.
Petrovaradinska tvrđava je najprepoznatljiviji simbol Novog Sada. Ona je najvredniji kulturno-istorijski spomenik na koji se ozbiljno tipuje i kada je u pitanju kandidatura Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021.
Koliko su Novosađani svesni značaja Petrovaradinske tvrđave govorio je odziv velikog broja zainteresovanih, da baš na njen dan, posete Muzej grada Novog Sada, situiran u jednospratnoj kasarni-Topovnjača, naprave šetnju do kule sa velikim satom na bastionu Ludvig, i obiđu jedan kilometar vojnih galerija koje je Muzej grada Novog Sada već 40 godina tehnički, fizički i muzeološki, osposobio za civilne posete, i gde se prezentuje istorija tvrđave, njeno funkcionisanje i njena strukturu. Na tih kilometar daje se presek svih ostalih 16 do 20 kilometara podzemnih hodnika, koji nisu svi dostupni i bezbedni, neki su čak urušeni i pod vodom, i ovo je bio pogodan trenutak da se pošalje apel svima onima koji mogu da utiču da se to sanira.
Novosađani bi morali da shvate da je ovoj dami u godinama potrebna sveobuhvatna briga i pomoć. A, oni koji nisu u mogućnosti da se uključe u radne ili bilo koje druge akcije, dovoljno je da je što češće posećuju, ne bi li joj i tim gestom dali do znanja koliko nam svima znači.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.