• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Priča o celoživotnom učenju i o tome da treba da radimo na sebi, jer svako novo vreme, svaka nova godina, donosi neke novine, sa kojima treba biti u toku - moto je Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC centar) u Novom Sadu, čija je misija da da obuči, pomogne i da da našoj privredi upravo ono što joj nedostaje, a to su prave informacije i najnovija saznanja. Ovo je potvrđeno na zajedničkom druženju zaposlenih i saradnika Centra iz raznih oblasti privrede sa predstavnicima medija, održanom u četvrtak, 23. oktobra , tokom kojeg su predstavljeni organizacija, delatnost, planovi i program ove pokrajinske institucije.
-Više je nego očigledno da se ne može ići napred ako se gleda u nazad, jer je sva prilika da ćete se spotaći i pasti – izjavila je obraćajući se prisutnima direktorka Centra, Marija Vujaković, i nastavila: -Da biste išli napred, morate gledati u napred. Da biste gledali u napred, morate da znate šta treba da vidite ispred sebe. Ako ne prepoznajete to što treba da vidite, promašićete cilj.
Definitivno, ne možete napredovati ukoliko ne učite stalno. Mi, da li na žalost, ili srećom, one godine blokade, one dve decenije zbog izolacije, zbog ekonomske nemoći, nismo bili u mogućnosti da primenjujemo sve te moderne tehnologije u primarnoj proizvodnji. To je sada ispalo kao prednost što nismo trovali zemljište raznim pesticidima, koji su namenjeni povećanju prinosa u poljoprivredi. Ta hemijska sredstva su se uvek koristila i u vreme kada smo bili neka druga zemlja, i kada smo imali uspešnu poljoprivrednu prizvodnju, međutim, imali smo i uspešnu kontrolu svega toga. U međuvremenu, naš sisrem kontrole je urušen. Postoji Zakon o bezbednosti hrane koji se na žalost ne primenjuje. U svakoj inspekciji nedostaje određen broj ljudi, i sadašnje inspekcijske službe u Republici Srbiji imaju frapantan manjak zaposleniih. Oni ne mogu da zadovolje potrebe vremena. Takođe, kada je reč o podizanju svesti, proizvođači su ti koji snose odgovornost za proizvod koji iznose na tržište.
*Imamo situaciji da su vlasnici fabrika delom stranci, a delom i ljudi koji nisu iz branše kojom upravljaju i koji ne mare o tome šta vi pričate. Da li delite to mišljenje?!!
-Oni nisu odgovorni za sadašnju situaciju, odgovorni smo mi kao država. Stranac ili neki naš biznismen, samo se ponaša onako kako mu ova država dozvoljava. Kontrola je ta koja mora bolje da funkcioniše. Da smo mi visokorazvijeno društvo sa visokorazvijenom svešću, i da imamo do te mere razvijenu svest da smo samoorganizovani, samoodgovorni, ne bi nam trebala ni inspekcija, imali bi smo odgovornost prema tom proizvodu, prema onome ko će da konzumira taj proizvod. Ovako, kod nas je zapravo potpuno urušen taj sistem.
*U novinama je ovih dana centralna vest bila da je došlo do trovanja u jednoj školi, kojoj ste svojevremeno ponudili vaše usluge, da ih obučite i na pravi način organizujete. Koji je problem što se to ne prihvata, pogotovo što je vaša usluga bila praktično besplatna?
-Uopšte nije u pitanju cena i trošak takvih usluga, pitanje je samo odnosa prema nečemu u čemu se ne vidi momentalna korist. I sve ono što momentalno ne donosi nikakav novac zaprvo nije interesantno. Druga stvar, na odgovornim mestima se, ne retko, nalaze vrlo nekompetentne osobe, osobe koje nemaju osnovna znanja i veštine za obavljanje, uslovno rečeno, menadžerskih poslova, jer ako vodite takvu jednu ustanovu imate i menadžerske poslove: treba da organizujete, da planirate resurse, da radite nekakvu kontrolu, da vodite računa o vašim korisnicima. U nekim firmama imate situaciju da ili ih ništa ne zanima ili misle da svi sve znaju. Problem je što ne postoji uverenje da kod nas postoji kritična masa stručnjaka sa potrebnom količinom znanja, koji su spremni da povuku, pokrenu stvari sa mrtve tačke, koji znaju i mogu to svoje znanje da implementiraju. Naši ljudi su spremni da „otkače“ naše stručnjake, a istovremeno da prihvate nekoga iz belog sveta, da angažuju nekakve islužene kadrove. A jasno je da ne može stranac znati šta nas boli, suštinu naše priče.
*Kako ste zadovoljni sa onim što ste uradili u 2014. godini?
-Ne mogu biti u potpunosti zadovoljna, jer odzivi na aktuelne seminare nisu bili odgovarajući. Godišnji odmori kod nas počinju 10. juna, a završavaju se 10. septembra i u tom periodu bilo je slabo interesovanje. Sada je kraj godine i ne vidim da će odziv na naše seminare biti nešto bolji. Ne znam šta se događa i ne mogu da verujem da svi nešto čekaju. Mi jednako nastavljamo da radimo i jednako radimo na razvoju novih usluga.
*Koje su to nove usluge koje ćete nuditi ubuduće?
-Pored standardnih, koje smo već implementirali, u pripremi je jedna potpuno nova usluga, usluga na evropskom nivou. Radi se o obuci za EOQ menadžere kvaliteta. To je jedna ozbiljna četvoronedeljna škola za izdavanje sertifikata za menadžera kvaliteta po EOQ harmonizovanoj šemi, koja važi u celoj Evropi. Sertifikat dobijen kod nas je priznat svugde u Evropi. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da privedemo kraju ovu našu akreditaciju, što znači da ćemo biti akreditovano telo za sertifikaciju osoba. Ko završi kurs za HACCP administratora dobiće akreditovanu validnu potvrdu o kompetentnosti.
Intenzivno radimo na novim standardima koji se odnose baš na područje usluga. Npr. jedan se odnosi na sertifikaciju prevodilačkih agencija. Takođe, radimo i na
implementacije sistema kvaliteta za agencije za nekretnine, pošto u našoj zemlji ima sijaset agencija za promet nekretnina, i ima sijaset problema u toj oblasti. Pripremamo još jedan sistem koji se odnosi na upravljanje kvalitetom u lokalnim i državnim upravama. Tako da mi neprekidno razvijamo nešto novo, a ja se sve nadam da će doći vreme kada će to zaživeti i u ovoj zemlji.
*Imate li, ipak, osećaj nekog zadovoljstva urađenim?
-Naravno, posebno sa angažovanjem čitavog BSC tima, koji se trudi da uvek pruži svoj maksimum. Ljudi su, još uvek, iznenađeni kada dođu kod nas u naše prostorije na desetom spratu Dnevnikove zgrade, da postoji prostor koji se ne uklapa u nekakvu sliku o zgradi ove novinske kuće. Drugo iznenađenje je sam enterijer ovog prostora, i treće, poslovnost koju sprovodimo. Za svaki seminar koji nudimo, imamo odgovarajući propagandni materijal, koji se detaljno može videti i na našem sajtu www.bsccentar.rs. Tu uz potpunu informaciju, zainteresovani mogu naći i obazac, popuniti ga i prijaviti se. Čim se formira grupa od deset polaznika, odmah organizujemo obuku. Posebno bih napomenula da je važna obuka vezana za upravljanje rizicima, da nam se ne bi dogodilo da se tek posle velikih materijalnih šteta prave planovi reagovanja u vanrednim situacijama, kakve smo imali ove godine. Svaka iole ozbiljna kompanija morala bi da obuči svoje kadrove, jer bez procene rizika i bez odgovore na te rizike, nećemo daleko stići – zaključila je Marija Vujaković.